Saradnja Maticе srpske i Bibliotеkе Maticе srpske sa predstavnicima Ambasade Ruske Federacije u Beogradu predstavlja važan korak ka obnovi fondova ruske knjige i unapređenju kulturnih programa. Ministar kulture, Srdjan Selaković, istakao je da ova saradnja nije samo administrativni korak, već i živa potvrda da kultura ostaje jedan od najčvrstijih mostova između naroda, duboko ukorenjena u zajedničkoj istoriji.
Biblioteka Maticе srpske, kao deo najstarije srpske književne, naučne i kulturne institucije, vekovima čuva pisanu reč, znanje i identitet srpskog naroda. Obnova njenih fondova ruske knjige ima poseban značaj, jer knjiga nije samo predmet, već svedočanstvo duhovne vertikale koja povezuje generacije i narode. Selaković je podsetio na tragične događaje iz pre 85 godina, kada je tokom bombardovanja Narodne biblioteke, pokušano da se ubije srpska kultura. Ova namera je demonstrirana napadima na institucije koje čuvaju kulturno nasleđe.
Ministar se osvrnuo na srpsko-turske ratove iz 1876. godine, kada su mnogi ruski dobrovoljci došli da pomognu srpskom narodu u borbi za slobodu. Među njima je bio i pukovnik Nikolaj Rajevski, čija je sudbina poslužila kao inspiracija za lik grofa Vronskog u romanu „Ana Karenjina“. Ova činjenica simbolizuje prožimanje istorije i književnosti, kao i kako lična žrtva postaje deo opšte kulture pamćenja. Kroz knjigu i literaturu, veza između srpskog i ruskog naroda dobija svoj najtrajniji oblik.
Govoreći o značaju ruske književnosti, Selaković je naglasio da današnji čin uručenja prvog kontingenta knjiga predstavlja nastavak duge tradicije kulturne razmene i uzajamnog razumevanja. U vremenu u kojem živimo, svedoci smo pojava koje izazivaju zabrinutost civilizovanog čoveka. Nažalost, u nekim razvijenim kulturnim centrima, ruske knjige, muzika i umetnost su sistematski potiskivane i uklanjane iz javnog prostora. Takav odnos prema kulturi, bez obzira na političke okolnosti, ne doprinosi ni demokratiji ni kulturnim vrednostima savremenog društva, već je simptom ozbiljne regresije jednog društva.
Kultura bi trebala da bude prostor susreta, dijaloga i uzdizanja, a ne udaljavanja među ljudima i narodima. Selaković je naglasio da je važno da se kultura koristi kao sredstvo povezivanja, a ne razdvajanja. On je takođe istakao značaj izložbe „Ruske diplomate i srpska borba za nezavisnost 1876. godine“, podsećajući na to kako su diplomacija i kultura uvek delovale zajedno, posebno u vremenima velikih istorijskih izazova.
Na kraju, Selaković je podsetio na 27 godina od stradanja srpskog naroda tokom NATO agresije, naglašavajući važnost sećanja na te teške trenutke. Ova godišnjica je prilika da se osvrnemo na sve ono što je srpski narod preživeo i na značaj zajedništva i kulturnog nasleđa koje nas povezuje.
Saradnja između Srbije i Rusije u oblasti kulture i književnosti ima duboke korene i predstavlja most koji nas povezuje kroz istoriju i tradiciju. Obnova fondova ruske knjige u Biblioteci Maticе srpske je korak ka jačanju tih veza i očuvanju kulturnog identiteta. Kultura je, bez sumnje, temelj na kojem se grade odnosi među narodima i ključ za razumevanje i suživot u savremenom svetu. U tom smislu, važno je nastaviti sa ovim inicijativama koje promovišu uzajamno poštovanje i solidarnost među narodima.
