Umetnost Ljiljane Habjanović Đurović prevazilazi ključno estetske okvire, dobijajući oblik tihe, ali uporne duhovne misije. Ove reči izgovorio je ministar Selaković prilikom dodele državnog priznanja, ističući značaj njenog dela koje se obraća čoveku kao ljudskoj jedinki, a ne kao potrošaču. Njena dela budi u ljudima humanost, dobrotu, veru i nadu. U svetu u kojem su često zanemarene vrednosti koje čine suštinu ljudskog postojanja, njena umetnost ima moć da transformiše, uteši i ohrabri.
Takođe, Selaković je naglasio da je za njega posebna čast da u ime predsednika Republike Srbije, Aleksandra Vučića, uruči Orden Karađorđeve zvezde prvog stepena ovoj značajnoj književnici. Njena karijera traje gotovo četiri decenije, tokom kojih je proslavila srpski jezik, književnost i duhovnost, donoseći svojim čitaocima radost, utehu i smisao. Ovim odlikovanjem, Republika Srbija izražava zahvalnost i poštovanje za delo koje je postalo deo kulturnog i duhovnog nasleđa naroda.
Ministar je podsetio da trenuci kao što je dodela državnog priznanja jednoj od najznačajnijih savremenih srpskih književnica naglašavaju da država nije samo skup institucija, već i zajednica vrednosti jezika, duhovnosti i kulturnog nasleđa, koje se stvara, čuva i prenosi budućim generacijama. Književnost u tom kontekstu zauzima posebno mesto, postajući svedočanstvo vremena i tiha čuvarica moralnih i duhovnih vrednosti jednog naroda.
Ova svečanost, prema rečima Selakovića, nije samo čin dodele odlikovanja, već i javno priznanje snazi pisane reči. U trenutku kada je društvo često suočeno sa izazovima koji dovode u pitanje osnovne ljudske vrednosti, umetnost Ljiljane Habjanović Đurović postaje svetionik nade i inspiracije. Njena sposobnost da kroz reči dotakne srca ljudi, podstiče ih na razmišljanje i inspiriše na delovanje, čini je ne samo umetnicom, već i važnim društvenim akterom.
Njena dela, koja obuhvataju različite žanrove i teme, odražavaju bogatstvo srpske kulturne baštine i univerzalne ljudske vrednosti. U njima se prepliću lične priče i širi kontekst društvenih fenomena, čime se čitaocima pruža prilika da se povežu sa sopstvenim iskustvima i osećanjima. U ovom smislu, njena književnost postaje most između pojedinca i kolektiva, između prošlosti i budućnosti.
U vremenu kada se često zaboravlja na važnost kulture i umetnosti, ovakva priznanja su od suštinskog značaja. Ona ne samo da prepoznaju trud i rad pojedinaca, već i podsećaju društvo na važnost očuvanja i promovisanja kulturnog nasleđa. Umetnici poput Ljiljane Habjanović Đurović igraju ključnu ulogu u oblikovanju identiteta naroda i očuvanju njegovih vrednosti.
Njena dela su poziv na buđenje svesti o ljudskosti, o tome šta to znači biti deo zajednice i kako možemo doprineti njenom razvoju. U svetu koji se često čini fragmentiranim i ispunjenim izazovima, njene reči nude uticaj i podsticaj za prevazilaženje prepreka.
U zaključku, umetnost Ljiljane Habjanović Đurović nije samo književnost; to je pokretna snaga koja inspiriše, hrabri i podseća nas na našu suštinsku ljudskost. Dodela Ordena Karađorđeve zvezde predstavlja simbol zahvalnosti za njen doprinos i podsticaj da njena dela nastave da žive i inspirišu generacije koje dolaze. U svetu koji se često suočava sa krizama vrednosti, njena umetnost ostaje svetionik svetlosti i nade.
