U ataru žitorađskog sela Samarinovca, proleće 2023. godine donelo je bujanje poljoprivredne proizvodnje, zahvaljujući naporima države koja je finansirala elektrifikaciju gotovo 500 hektara plodne zemlje. Ova podrška omogućila je lokalnim poljoprivrednicima da proizvode jeftinije i sigurnije. U ovom selu, gde se povrtarska proizvodnja tradicionalno gaji, skoro tri stotine domaćinstava ili oko hiljadu stanovnika zavisi od poljoprivrede.
Ivan Mihajlović, povrtar iz ovog kraja, opisuje svakodnevni rad na njivama. „Ovde svakoga dana, od jutra do mraka, vri kao u košnici. Posadili smo lubenicu na otvorenom polju, a pre nekih petnaestak dana smo počeli i sa sadnjom pod niskim tunelima. Ove godine ćemo imati malo više od tri i po hektara pod lubenicom,“ kaže Mihajlović. Njegov kolega, Vidan Mitić, dodaje da se u Samarinovcu gaji gotovo svaki kvadratni metar zemlje, a najviše se proizvode lubenice, slatka i ljuta paprika, kao i paradajz.
Iako su žitarice i povrće ovde prisutni decenijama, prava robna proizvodnja je u porastu poslednjih godina. Ovo je postalo moguće zahvaljujući elektrifikaciji, koja je omogućila lakše upravljanje poljoprivrednim aktivnostima. „Ne bi mogla ova proizvodnja, u ovom kapacitetu da bude da nije struje. Ranije smo morali da radimo sa agregatima, što je dodatno otežavalo posao,“ objašnjava Miroslav Ristić, još jedan povrtar iz Samarinovca.
Unatoč pozitivnim trendovima u proizvodnji, proizvođači se suočavaju s izazovima prilikom plasmana svojih proizvoda. „Za dobru robu uvek je bilo plasmana i biće. Međutim, ako krene uvoz, to može da ugrozi našu proizvodnju i cene,“ upozorava Mitić. Pored ovih ekonomskih briga, mladost u ovome selu ne napušta svoj dom. Ljubav prema zemlji se prenosi sa generacije na generaciju, a mladi formiraju svoje porodice u Samarinovcu, što se odražava na broju dece u selu, koji je veći nego u drugim mestima u Toplici.
Ipak, proizvođači ističu da uslovi za društveni život ne prate uspehe u proizvodnji. „Kod nas je započet Dom kulture, ali ništa se ne ulaže. Kada deca izađu na igralište, situacija nije dobra. Potrebno je da se nešto pokrene i uradi za omladinu,“ kaže Ristić. Ova zabrinutost za društvenu infrastrukturu ukazuje na potrebu za dodatnim ulaganjima u lokalnu zajednicu, kako bi se poboljšao kvalitet života.
Svi sagovornici se slažu da će proizvodnja povrća nastaviti da raste u Samarinovcu. Postoji nada da će se u budućnosti uvesti nove, savremene tehnologije koje će smanjiti potrebu za ljudskom radnom snagom, što bi moglo dodatno unaprediti poljoprivredu u ovom regionu. Takođe, očekuje se da će unapređenje infrastrukture i jačanje lokalnih zajednica doprineti održivom razvoju i boljoj povezanosti sa tržištem.
Završava se proleće, ali entuzijazam i radna etika ljudi iz Samarinovca ne jenjavaju. Ova zajednica pokazuje kako se može uspešno kombinovati tradicija i modernizacija u poljoprivredi, dok se istovremeno suočava sa izazovima koji dolaze sa ekonomskim promenama i potrebama za boljim životnim uslovima. U svakom slučaju, Samarinovac ostaje mesto gde se ljubav prema zemlji i prirodi čuva i neguje, dok se nada da će i društveni aspekti života jednog dana dostići nivo koji prati poljoprivredne uspehe.
