Neuobiĉajeno toplo vreme krajem februara ubrzalo je buđenje gmizavaca širom Srbije, pa je sezona zmija praktično počela ranije nego što je uobičajeno. Već 27. februara zabeležena je prva ovogodišnja intervencija – u selu Prekodolce kod Vladičinog Hana uhvaćen je dugački stepski smuk. Akciju je predvodio poznati „lovac na zmije“ Vladica Stanković, koji je intervenciju i snimio. Na snimku se može videti da se zmija nalazila u bunaru, pa je Stanković morao da siđe dublje kako bi bezbedno izvadio životinju.
Na početku snimka, Stanković je poručio: „Da otvorimo sezonu. Evo ga, komada jedan. Najverovatnije da ima još“, aludirajući na mogućnost da se u blizini nalazi još primeraka. Stepski smuk nije otrovan, ali zbog svoje dužine i naglog pojavljivanja često izaziva strah kod meštana. Stručnjaci podsećaju da visoke temperature mogu ranije pokrenuti zmije iz zimskog mirovanja, zbog čega se građanima savetuje oprez prilikom boravka u prirodi. U slučaju susreta sa zmijom, najbolje je ne pokušavati samostalno da je uklone, već da pozovu nadležne službe.
U Srbiji živi oko deset vrsta zmija, od kojih su samo tri otrovne. Najpoznatija i najopasnija otrovnica je poskok (Vipera ammodytes), koji se lako prepoznaje po karakterističnom „rogu“ na vrhu njuške. Ova zmija nastanjuje kamenita, suva i brdsko-planinska područja i važi za najotrovniju zmiju na Balkanu. Pored njega, u Srbiji se može naći i šarka (Vipera berus), koja ima prepoznatljivu cik-cak šaru duž leđa i češća je u hladnijim i planinskim krajevima. Treća otrovnica je planinski šargan (Vipera ursinii), ređa i zaštićena vrsta koja se može naći na visokim planinskim pašnjacima.
Kada je reč o neotrovnim vrstama, one su znatno brojnije. Među najpoznatijima je stepski smuk (Dolichophis caspius), duga i brza zmija koja može delovati zastrašujuće, ali nije otrovna. Tu je i smuk šilac (Zamenis longissimus), često prisutan u šumovitim predelima, kao i ribarica ili vodena zmija (Natrix tessellata), koja živi u blizini reka i jezera. Belouška (Natrix natrix) je takođe česta i lako prepoznatljiva po žućkastim polumesečastim oznakama iza glave.
Većina zmija u Srbiji izbegava kontakt sa ljudima i napada isključivo u samoodbrani. Ujed otrovnice zahteva hitnu medicinsku pomoć, ali su smrtni ishodi izuzetno retki uz pravovremeno lečenje. Ove zmije obično se povlače kada osete prisustvo ljudi i radije biraju bežanje nego napad. Iako su najčešće neprijatni susreti sa zmijama rezultat nepažnje ili iznenađenja, važno je znati da su mnoge vrste, poput stepskog smuka, potpuno bezopasne.
U vreme kada se približava proleće i priroda ponovo oživljava, važno je da se ljudi podsete kako se ponašati kada naiđu na zmije. U slučaju susreta sa zmijom, preporučuje se da se ne paniči, već da se polako udalji od nje. Izuzetno je važno ne pokušavati da se zmija uhvati ili ubije, jer je to često najopasnija opcija. Umesto toga, najbolje je ostaviti zmiju na miru ili pozvati stručnjake koji su obučeni da se bave takvim situacijama.
S obzirom na to da se sezona zmija već otvorila, građani Srbije treba da budu svesni potencijalnih susreta sa ovim gmizavcima. Sa porastom temperatura, očekuje se da će se zmije sve više pojavljivati, pa je neophodno pridržavati se saveta stručnjaka i biti oprezan prilikom boravka u prirodi.
U zaključku, zmije su važan deo ekosistema i igraju značajnu ulogu u održavanju ravnoteže prirode. Dok se smejemo ili plašimo njihovog prisustva, važno je zapamtiti da su one u velikoj meri neophodne i korisne za našu okolinu. Sa pravim znanjem i poštovanjem prema ovim fascinantnim stvorenjima, možemo uživati u prirodi i smanjiti rizik od neprijatnih susreta.
