Imate psa koji mora da jede specijalnu dijetalnu hranu zbog osetljivog stomaka, ali on uporno odbija obrok? Ovo je česta situacija sa kojom se suočavaju mnogi vlasnici pasa. Psi često postaju izbirljivi ili odbacuju hranu koja im se ne čini dovoljno privlačnom, čak i kada je reč o hrani koja je neophodna za njihovo zdravlje.
U slučaju Ši-cu Sejli, koja ima stomačne tegobe i mora da bude na specijalnoj dijeti, vlasnik se suočio sa problemom koji mnogi poznaju: pas koji očigledno oseća da nešto nije u redu sa hranom, ali to ne znači da je bolestan. Često je reč o kombinaciji navika, mirisa hrane i selektivnog ponašanja, a ne odbijanju iz medicinskih razloga.
Organski sastojci i dijetalne formule koje pomažu stomaku nekim psima jednostavno nisu privlačni mirisom ili teksturom, posebno u poređenju sa ukusnijim poslastičarskim proizvodima ili ostacima sa stola. Psi su po prirodi izbirljivi i mogu odbiti hranu koja im deluje „dosadno“ ili manje aromatično.
Dok Sejli njuška svoju činiju, ona zapravo procenjuje miris i očekuje nešto što će joj više prijati. Ako je ranije dobijala različite ukuse ili nagrade, njeno ponašanje može biti način da utiče na vlasnika. Psi su veoma pametni i često uče da odbijanjem hrane mogu dobiti poseban tretman ili nešto što im više prija.
Vlasnici često ne shvataju da sindrom „izbirljivosti“ može imati korene u tome kako je pas ranije bio hranjen ili nagrađivan, a ne nužno u zdravstvenom problemu. To znači da pas može odbijati obrok jednostavno zato što očekuje nešto „bolje“ ili mirisnije.
U slučaju Sejli, promena nije došla kroz dodavanje ukusnih sastojaka ili preliva, već kroz jednu reč — veterinar. Ova reč je bila dovoljno snažna da izazove promenu u njenom ponašanju, jer je povezana sa iskustvima koja su označavala pažnju i brigu, kao i autoritet. Takve asocijacije pomažu psima da shvate da nešto što sledi ima smisla, čak i kada im specijalna hrana ne miriše privlačno.
Nakon što je vlasnik izgovorio reč „veterinar“, Sejli je odmah počela da jede. To je bio signal da je hrana bezbedna i neophodna, deo nečega što je povezano sa brigom o njenom zdravlju. Ovakvi uslovni refleksi nisu neuobičajeni kod pasa; oni prepoznaju reči ili tonove koji najavljuju rutinu, posetu veterinaru ili nešto što su već iskusili kao korisno.
Reakcija Sejli nasmejala je mnoge, pokazujući kako psi mogu biti intuitivni. Efikasna komunikacija i razumevanje njihovog ponašanja mogu značajno promeniti ishranu i odnos prema hrani, čak i kada je reč o ograničenoj dijeti.
Bez obzira na to koliko je pas izbirljiv, postoje načini da se olakša prelazak na specijalnu dijetu. Jedan od načina je da se uvedu novi mirisi i ukusi u hranu, ili da se koristi tehnika nagrađivanja, gde se pas nagrađuje kada jede zdravu hranu. Takođe, važno je biti dosledan i strpljiv, jer neki psi zahtevaju više vremena da se prilagode novom režimu ishrane.
U suštini, razumevanje ponašanja vašeg psa i pružanje podrške tokom prilagođavanja na dijetu može značajno poboljšati njegov odnos prema hrani. Čak i kada se čini da pas odbija zdravu hranu, uz prave strategije i komunikaciju, moguće je postići pozitivan ishod. Psi su veoma svesni i intuitivni, a njihova sposobnost da prepoznaju promene u rutini može biti ključna za uspeh u ishrani.
