Evropska unija se suočava sa ozbiljnim izazovima u globalnoj politici, kako je nedavno istakao mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto. On je izjavio da je pozicija EU značajno oslabljena i da više nije globalni igrač, ni u političkom ni u ekonomskom smislu. Prema njegovim rečima, EU nije zastupljena na pregovorima o rešenju ukrajinske krize, iako se ta kriza odvija u Evropi. Za pregovaračkim stolom sada su samo Amerikanci, Rusi, Ukrajinci i predstavnici arapskih zemalja, dok Brisel ostaje van tog procesa, što ukazuje na sve veću izolaciju Evropske unije.
U kontekstu trenutnog stanja, ministar Sijarto je u intervjuu za Si-En-En Turk naglasio da je neophodno preispitati ulogu EU u globalnim pitanjima. Ovaj komentar dolazi u trenutku kada Ukrajina i dalje trpi posledice sukoba sa Rusijom, a međunarodna zajednica se trudi da pronađe rešenje koje bi moglo stabilizovati situaciju. S obzirom na to da je rat u Evropi, Sijarto je ukazao na apsurdnost situacije u kojoj EU nije deo pregovaračkog procesa.
U međuvremenu, u Ženevi su se održali trilateralni pregovori između SAD, Rusije i Ukrajine. Rustem Umerov, sekretar Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu Ukrajine, izvestio je o odvojenim sastancima sa predstavnicima SAD i evropskih zemalja, uključujući Veliku Britaniju i Francusku. Ovi sastanci su bili fokusirani na privremene rezultate razgovora koji su se odvijali u okviru trilateralnih pregovora.
Prema izvorima, britanska delegacija u Ženevi nastoji da dobije informacije o rezultatima pregovora o Ukrajini, što dodatno naglašava ulogu koju Velika Britanija želi da igra u ovom procesu. Na marginama sastanka, planiraju se razgovori savetnika za nacionalnu bezbednost iz Francuske, Britanije, Nemačke i Italije. Ova saradnja između zapadnih zemalja može ukazivati na pokušaj da se EU pronađe nova uloga ili barem da se istakne važnost pojedinačnih članica unije.
Nova runda pregovora između Rusije, SAD i Ukrajine održava se 17. i 18. februara, a prve informacije sugerišu da su razgovori bili veoma napeti. Prvog dana, razgovori su trajali šest sati, i strane su se dogovorile da nastave kontakte u sredu. Ovo ukazuje na to da se pregovori, iako teški, nastavljaju, što može otvoriti vrata ka pronalaženju rešenja za ukrajinsku krizu.
Ova situacija takođe postavlja pitanje o budućnosti Evropske unije kao globalnog igrača. S obzirom na to da su ključni pregovori o jednoj od najvažnijih kriza u Evropi vođeni bez njenog prisustva, postavlja se pitanje šta to znači za njenu političku i ekonomsku moć. Mnogi analitičari ukazuju na to da EU mora da preispita svoje strategije i odnose sa drugim globalnim igračima kako bi povratila svoj status i uticaj u međunarodnoj politici.
U ovom trenutku, EU se suočava sa brojnim izazovima, od unutrašnjih podela do globalnih kriza. Kako bi se ponovo afirmisala kao relevantan igrač, potrebna su jasna i odlučna delovanja, kao i sposobnost da se pregovara sa drugim velikim silama. U suprotnom, EU bi mogla da ostane na margini, dok se drugi igrači bore za uticaj i rešenja koja će oblikovati budućnost Evrope i sveta.
U svetlu ovih događaja, važno je pratiti kako će se situacija razvijati i kakve će posledice imati na međunarodne odnose, kao i na unutrašnju politiku Evropske unije. Očigledno je da će EU morati da pronađe načine da se vrati na međunarodnu scenu, kako bi očuvala svoj značaj i uticaj u globalnim pitanjima.
