Darko Mladić, sin generala Ratka Mladića, izneo je zabrinjavajuće informacije o zdravstvenom stanju svog oca, koji se već godinu i dva meseca nalazi u zatvorskoj bolnici u Šheveningenu. Prema rečima Darka, lekari su ga obavestili da ne planiraju reanimaciju njegovog oca u slučaju ozbiljnog zdravstvenog incidenta. Ova informacija je izazvala veliku zabrinutost porodice, koja se protivi takvom pristupu i traži da se general Mladić pusti na lečenje u Beograd.
General Mladić, koji je osuđen na doživotnu kaznu od strane Haškog tribunala, suočava se sa ozbiljnim zdravstvenim problemima. Prema izveštajima, njegovo stanje se pogoršalo do te mere da lekari smatraju da mu je ostalo samo nekoliko meseci života. Darko Mladić naglašava da su lekari njegovo stanje opisali kao neizlečivo, što je, prema njegovim rečima, priznanje da je u zatvorskim uslovima nemoguće pružiti adekvatnu medicinsku pomoć.
Darko je rekao da su lekari više puta postavljali pitanje o mogućoj reanimaciji njegovog oca, što je on odbio. Takođe, naglasio je da je njegov otac nije holandski državljanin i da postoji Hipokratova zakletva koja obavezuje lekare da učine sve što je u njihovoj moći da pomognu pacijentima. Darko smatra da je postavljanje pitanja o ne-reanimaciji svojevrsni pritisak na njegovog oca.
Advokatski tim Ratka Mladića je do sada tri puta podnosio zahtev za uslovnu slobodu zbog njegovog lošeg zdravstvenog stanja, ali su svi zahtevi odbijeni. Darko je istakao da su srpski lekari više puta ukazivali na to da je njegov otac imao lošu terapiju, što je dovelo do ozbiljnih zdravstvenih komplikacija. Nakon što su mu bubrezi otkazali zbog neadekvatnog lečenja, general Mladić je bio privremeno prebačen u civilnu bolnicu, gde je njegov život jedva spašen. Ipak, nakon samo tri dana, vraćen je u zatvorsku bolnicu, gde su uslovi lečenja i dalje bili neadekvatni.
Predsednik Mehanizma u Hagu nikada nije prihvatio zahtev za premestanje Mladića na lečenje u Srbiju, uz obrazloženje da mu je pružena adekvatna medicinska pomoć. Ipak, srpski lekari su analizirali njegovu medicinsku dokumentaciju i predložili alternativne terapije, ukazujući na to da su mu lekovi koje primaju mogli pogoršati njegovo stanje, što se na kraju i dogodilo.
Porodica Mladić smatra da je njegovo zdravlje sistematski ignorisano od strane Haškog tribunala, i da su svi pokušaji za dobivanje adekvatne pomoći bili odbačeni. Ova situacija je stvorila dodatnu tenziju između porodice i pravosudnog sistema, koji se suočava sa kritikama zbog načina na koji se postupa prema zatvorenicima sa ozbiljnim zdravstvenim problemima.
Ova situacija ukazuje na širi problem zdravstvene zaštite zatvorenika, posebno onih koji su u pritvoru zbog ratnih zločina i drugih ozbiljnih krivičnih dela. Mnogi se pitaju da li je pravosudni sistem dovoljno opremljen da pruži potrebnu medicinsku negu zatvorenicima, posebno kada su u pitanju stariji ljudi ili oni sa već postojećim zdravstvenim problemima.
U međuvremenu, porodica Mladić nastavlja da se bori za njegovu slobodu i zdravlje, nadajući se da će moći da ga presele na lečenje u Srbiju, gde bi, kako veruju, dobio bolju medicinsku negu. Ova borba se nastavlja, a sudbina generala Mladića ostaje neizvesna.
