Sin Stanimira Brajkovića, Zoran Brajković, svedočio je na suđenju čuvarima i medicinskom osoblju zatvora Padinska Skela, gde je njegov otac preminuo 4. februara 2024. godine. Stanimir Brajković (74) je bio u zatvoru zbog neplaćenog prekršaja vezanog za bacanje petardi, a tokom izdržavanja kazne je preminuo usled povreda koje je zadobio od drugih zatvorenika.
Zoran Brajković je ispričao kako je saznao za smrt svog oca. Prvo mu je rečeno da je preminuo prirodnom smrću, što je, prema njegovim rečima, bilo daleko od istine. Stanimir je bio zlostavljan od strane drugih zatvorenika, Srećka Stefanovića, Saše Stankovića i Dalibora Petrovića, koji su nedavno osuđeni na 19 i 18 godina zatvora zbog ovog dela. Zoran je istakao da nije znao da je njegov otac u zatvoru i da su bili u kontaktu samo povremeno.
Kada je Zoran saznao za smrt svog oca, odmah je otišao u policiju da sazna više informacija, ali nije dobio konkretne odgovore. Dva dana kasnije, kada je otišao u zatvor, saznao je da je Stanimir umro. Zoran je preuzeo garderobu svog oca i tada je otkrio da je imao povrede na telu, iako mu je upravnik zatvora rekao da je umro prirodnom smrću.
Na suđenju su takođe svedočili i zaposleni u zatvoru. Dragiša Janković, komandir smene, ispričao je da je 24. januara 2024. godine bio obavešten od zatvorenika iz ćelije da se Brajković povredio. Međutim, kada je razgovarao sa Stanimrom, on je tvrdio da se povredio udarivši glavom o vrata. Janković je obavestio vođu smene Slađana Kovačevića, ali je Brajković, prema njegovim rečima, delovao svestan i nije pokazivao znake ozbiljnih povreda.
Zoran Brajković je naglasio da su svi optuženi imali propuste u svom radu i da je potrebno ispitati i tadašnjeg upravnika zatvora, Vladimira Bukvića. Njegov zahtev je prihvaćen od strane suda. Osim njega, tužitelj je saslušao i druge zaposlene, uključujući Dejana Aleksovskog, zamenika načelnika službe za obezbeđenje, koji je tvrdio da nije znao za maltretiranje zatvorenika.
Medicinska sestra Ivana Lazić, koja je radila u zatvoru od 1. februara, izjavila je da je Stanimiru bio spušten pritisak tokom pregleda, ali nije primetila ništa neobično. Njena izjava je, prema rečima advokata doktorke Vesne Sredojević, potvrdila da ona nije pregledala Brajkovića.
Ovaj tragičan slučaj otvara mnoge pitanja o uslovima u zatvorima i zaštiti zatvorenika. Zlostavljanje zatvorenika nije samo kršenje ljudskih prava, već i ozbiljna odgovornost za sve koji su zaduženi za njihovu bezbednost. S obzirom na to da je Stanimir preminuo zbog povreda koje su zadobili drugi zatvorenici, potrebno je istražiti sve aspekte ovog slučaja i utvrditi odgovornost svih uključenih.
Zoran Brajković je izrazio želju da se pravda zadovolji i da se odgovorni za smrt njegovog oca kazne. Njegova borba za pravdu postavlja važna pitanja o sistemu zatvorskih kazni i sigurnosti zatvorenika koji su već ranjivi. Ovaj slučaj takođe ukazuje na potrebu za reformama u zatvorskom sistemu kako bi se sprečila slična zlostavljanja u budućnosti.
Slučaj Stanimira Brajkovića je još jedan u nizu tragičnih događaja koji ukazuju na ozbiljne nedostatke u zatvorskom sistemu Srbije. Pravo na život i dostojanstvo treba da bude zagarantovano svim ljudima, bez obzira na njihovu pravnu situaciju. Dok se suđenje nastavlja, mnogi se pitaju šta će biti sa pravima zatvorenika i kako će se obezbediti njihova sigurnost unutar zatvorskih zidova.
