Prošlo je sedam godina od brutalnog ubistva maloletnika M.B. (13) koje je duboko potreslo Berane. Ovaj tragičan događaj se odigrao pre sedam godina, kada je tada devetnaestogodišnji Sinan Imeri izudarao M.B. u predelu glave, oborivši ga na zemlju. Ovaj incident je izazvao veliku pažnju javnosti, ali i duboku tugu među porodicom i prijateljima žrtve.
Nakon što je dečak ležao na zemlji, Imeri je skinuo svu njegovu odeću. Potom je košulju koju je našao na tom mestu omotao dva puta oko vrata maloletnika i vezao je „mrtvi“ čvor. Iako se M.B. otimao i pokušavao da se odbrani, Imeri je nastavio sa nasiljem, a dečak je preminuo od ugušenja zbog stezanja oko vrata. Nakon ubistva, telo maloletnika je bačeno u reku, dok su njegovi tragovi na obali ostali.
Porodica M.B. prijavila je njegov nestanak dva dana nakon incidenta. Nažalost, njegovo beživotno telo pronađeno je u reci, bez odeće, što je dodatno potreslo zajednicu. Ovaj događaj nije samo šokirao porodicu, već i celu lokalnu zajednicu, koja je bila pogođena brutalnošću zločina i mladalačkom životnom sudbinom koja je okončana na tako tragičan način.
Sinan Imeri je nakon zločina priznao krivicu i osuđen je na 20 godina zatvora, samo godinu dana nakon što je počinio ovaj strašan zločin. Tokom suđenja, utvrđeno je da Imeri nije imao trajnu ili privremenu duševnu bolest i da je u trenutku izvršenja krivičnog dela bio u uračunljivom stanju. Sud je pažljivo razmotrio sve okolnosti koje su dovele do ovog zločina.
Prilikom donošenja presude, sud je razmatrao motive i okolnosti pod kojima je delo učinjeno. Iako su postojale olakšavajuće okolnosti, kao što su mladost okrivljenog i priznanje zločina, sud je takođe uzeo u obzir teške posledice koje je zločin imao na život mladog dečaka. Iako je Imeri bio mlad i prvi put okrivljen, sud je naglasio da to ne umanjuje težinu dela koje je počinio.
Otežavajuće okolnosti uključivale su činjenicu da je Imeri lišio života maloletnika, koji nije doprineo nastanku situacije koja je dovela do tragedije. Sud je istakao da se radi o jednom od najtežih krivičnih dela, a presuda je odražavala ozbiljnost situacije i bol koji je porodica pretrpela.
U obrazloženju presude, sud je naveo da nije mogao izreći strožu kaznu jer je okrivljeni u vreme izvršenja krivičnog dela imao samo 19 godina, što je značajno smanjilo njegovu uračunljivost. Ipak, to ne znači da je bio oslobođen odgovornosti za svoje postupke.
Ovaj slučaj ponovo je otvorio diskusiju o nasilju među mladima, potrebnom obrazovanju o emocionalnom zdravlju i važnosti prevencije nasilja. Društvo se mora suočiti sa izazovima koje donosi nasilje, posebno među mladima, kako bi se izbegle slične tragedije u budućnosti.
Tragedija M.B. i dalje ostaje urezana u sećanje zajednice Berane, koja se suočava sa gubicima i traumama koje ovakvi događaji ostavljaju. Porodica i prijatelji žrtve nastavljaju da se bore za pravdu i da podsećaju društvo na važnost zaštite mladih i prevenciju nasilja. Ova priča je podsetnik da svaka akcija ima svoje posledice i da je odgovornost svih nas da stvorimo sigurnije okruženje za buduće generacije.
