Knjiga „Sinovi Svetog Save“ profesora dr Vladimira Dimitrijevića predstavljena je u Kulturnom centru „Sveti Aleksandar Nevski“ u Nikšiću, u okviru Matice srpske-Društva članova u Crnoj Gori. Ova knjiga sadrži svedočanstva o životima i duhovnom nasleđu tri značajna srpska duhovnika 20. veka: Svetog Nikolaja Žičkog, Prepodobnog Justina Ćelijskog i Patrijarha Pavla. Knjiga je objavljena u izdanju Izdavačke kuće Katena mundi i obuhvata 510 strana.
Profesor Dimitrijević je kroz citate i svedočenja osvetlio kako su ova tri velika čoveka zadržala svoju veru i snagu u najtežim istorijskim trenucima, uključujući ratove i komunistički režim. Na ovoj knjizi autor je radio punih 15 godina, dopunjavajući je novim informacijama i ličnim refleksijama o ovim izvanrednim ličnostima koje su značajno uticale na njegovo lično formiranje. Imao je privilegiju da kao student u Beogradu upozna patrijarha Pavla i razgovara sa njim, opisujući ga kao osobu poznatu po skromnosti i mudrosti, koja je bila duhovni stub srpskog naroda u teškim vremenima raspada Jugoslavije i ratova na Balkanu.
Dimitrijević posebno naglašava sposobnost patrijarha Pavla da spoji tradiciju sa savremenim izazovima, kao i njegovu duboku vezu sa narodom. U knjizi se takođe ukazuje na teološke preispitivanja Svetog Vladike Nikolaja, koji je pre nego što je postao episkop ohridski, bio izvanredan teolog i hrišćanski intelektualac. Njegov uticaj na narod i intelektualce bio je ogroman, a kroz svoju misiju uspeo je da objedini veru i kulturu, postavši simbol pravoslavlja tokom teških godina Prvog i Drugog svetskog rata.
Jedna od ključnih vrlina koju autor ističe je smirenost, a kao primer istinskog hrišćanskog smirenja navodi Svetog Justina Ćelijskog. Knjiga osvetljava njegov život i borbu protiv modernizma i ateizma, a mitropolit Amfilohije, koji je tada bio jeromonah i duhovni sin Ave Justina, svedočio je o njegovoj skromnosti i nepristupačnosti u pogledu svoje uloge kao duhovnog učitelja. Profesor Dimitrijević je prilikom sastavljanja knjige imao nameru da čitaocima približi ova tri duhovnika kao žive ljude, objedinujući brojne trenutke i događaje iz njihovih života.
Pored razlika u njihovim ličnostima, idejama i delovanju, zajednička tačka ovih velikana jeste ljubav prema Gospodu i narodu koji im je poveren, kao i poštovanje koje su stekli u pravoslavnom svetu. Autor se osvrće i na trenutke kada je Crna Gora prolazila kroz teške situacije, ističući da je narod opstao zahvaljujući svetinjama. Kada je izgledalo da su svi putevi zatvoreni, narod se okupio oko svetinja i uspeo da prodiše. Iako ništa nije idealno i borba će se nastaviti, profesor Dimitrijević naglašava da je u najtežim trenucima narod, starci, mladi i deca, zajedno ustali i srušili poredak bezakonja.
Knjiga „Sinovi Svetog Save“ predstavlja ne samo bogato duhovno nasleđe, već i svedočanstvo o snazi vere i zajedništva srpskog naroda kroz vekove. Profesor Dimitrijević, kroz svoj istraživački rad i lična iskustva, uspeva da prikaže ne samo istorijske ličnosti, već i duboku duhovnu poruku koja odjekuje i u savremenom društvu. Ova knjiga poziva čitaoce da razmisle o značaju tradicije, vere i zajedništva u suočavanju sa savremenim izazovima, čime se nastavlja duhovna baština koja je oblikovala identitet srpskog naroda.
