Balkan se suočava sa ozbiljnim izazovima u oblasti snabdevanja električnom energijom, posebno tokom letnjih meseci. Institut za energiju jugoistočne Evrope (IENE) upozorava na mogućnost ponovnog nestanka struje, sličnog onom koji je prošle godine pogodio Crnu Goru, Albaniju, Bosnu i Hercegovinu i Hrvatsku. Stručnjaci IENE smatraju da visoki udeli obnovljivih izvora energije, ukoliko nisu adekvatno balansirani skladištenjem i podrškom iz termoelektrana, predstavljaju ozbiljnu pretnju za stabilnost elektroenergetskih mreža.
Ministarka energetike Srbije, Dubravka Đedović Handanović, naglašava da elektroenergetski sistem Srbije trenutno funkcioniše stabilno i pokazuje otpornost na izazove. Ističe da je neophodno nastaviti sa aktivnostima koje obezbeđuju adekvatnu pripremljenost sistema kako bi se minimizirali rizici od eventualnih prekida u snabdevanju. To podrazumeva dugoročno i kratkoročno planiranje, blagovremenu realizaciju investicija i održavanje, kao i organizovan pristup uključivanju obnovljivih izvora energije u mrežu.
Prema analizi IENE, mreže jugoistočne Evrope su sve više međusobno povezane, što donosi prednosti poput poboljšane stabilnosti i mogućnosti uvoza energije tokom nestašice. Međutim, ova integracija takođe stvara zajedničke ranjivosti. Poremećaj u jednom delu regionalnog sistema može izazvati kaskadne efekte kroz granice, posebno u uslovima velike potražnje ili neuravnotežene ponude. U ovom kontekstu, Đedović Handanović ističe da je veliki broj interkonekcija koje Srbija ima značajna prednost.
Planirani projekti u energetskom sektoru obuhvataju razvoj i modernizaciju prenosne mreže, u koju će Srbija uložiti oko milijardu evra u narednih deset godina. Jedan od ključnih projekata je izgradnja Transbalkanskog koridora za prenos električne energije, čiji radovi počinju u junu. Ova deonica, duga 109 kilometara, povezaće Bajinu Baštu i Obrenovac, čime će se povećati prenosni kapaciteti sa Crnom Gorom, Bosnom i Hercegovinom, Rumunijom, a moguća je i povezanost sa Italijom.
Ministarka ukazuje na značaj bazne energije koja može zadovoljiti potrebe građana i privrede. U tom smislu, otvoren je novi termoblok u Kostolcu, a planira se i izgradnja novih gasnih elektrana, koje su pogodne za balansiranje proizvodnje iz obnovljivih izvora. Takođe, ističe se važnost izgradnje RHE Bistrica, koja će imati snagu od oko 650 megavata i čija će projektna dokumentacija biti završena do kraja godine.
Vlada je nedavno donela Uredbu o spremnosti na rizike u elektroenergetskom sektoru, koja će podići nivo spremnosti celog sistema. Ova uredba je deo Reformske agende, koja stvara preduslove za spajanje tržišta električne energije sa EU. Ministarka ističe da je Srbija prva zemlja u regionu koja je postigla ovu fazu i naglašava visok stepen koordinacije sa energetskim preduzećima.
S obzirom na sve veće zahteve za energijom i prebacivanje na obnovljive izvore, izazovi u elektroenergetskom sektoru će se verovatno povećavati. Upravljanje sistemom u realnom vremenu, kao i adekvatna investicija u infrastrukturu, biće ključno za očuvanje stabilnosti snabdevanja električnom energijom. U ovom kontekstu, odgovorno upravljanje i pravovremene investicije u razvoj i modernizaciju energetskih kapaciteta su od suštinskog značaja za budućnost energetskog sektora u Srbiji i regionu.
U svetlu svih ovih informacija, jasno je da će se Srbija i Balkan suočavati sa izazovima u oblasti energetike i da je potrebno preduzeti konkretne korake kako bi se osigurala stabilnost i sigurnost snabdevanja električnom energijom u narednim godinama.
