Na božićnom adventu u Splitu zabeležene su sramne scene koje su izazvale osude javnosti. Umesto tradicionalnih poruka mira i zajedništva, prisutni su promovisali ekstremno desničarske ideologije, uključujući ustaštvo. Na snimcima koji su se brzo raširili društvenim mrežama, čula se pesma Marka Perkovića Tompsona „Zbog Anice i bokala vina“, čiji stihovi otvoreno podstiču na nasilje prema Srbima. U toj pesmi, umetnik poziva na paljenje srpskih štabova i uništenje Krajine.
Refren pesme „Anica, kninska kraljica“ dodatno potvrđuje veličanje ustaštva i slične Tompsonove pesme čuju se širom Hrvatske. Skoro svi prisutni na božićnom bazaru pevali su ove sporne stihove, dok nadležne institucije nisu reagovale. Ova situacija šalje opasnu poruku: ustaštvo i ekstremna ideologija i dalje imaju mesto u javnom prostoru Hrvatske, što izaziva zabrinutost srpske zajednice.
Mnogi u srpskoj zajednici smatraju da je ovako ponašanje Hrvata otvoreno veličanje mržnje prema Srbima, posebno u okviru manifestacije koja bi trebala da simbolizuje zajedništvo i mir. Ovakvi incidenti nisu izolovani; nakon hapšenja devet osoba koje su učestvovale u sličnom incidentu tokom Dana srpske kulture u Splitu, navijači „Torcide“ su ponovo odjekivali ustaškim pozdravima, što je dodatno uznemirilo srpsku zajednicu.
Slična atmosfera primećena je na Maksimiru, gde su navijači Dinama, nakon utakmice protiv Lokomotive, razvili transparent sa porukom gradonačelniku Zagreba, Tomislavu Tomaševiću: „Za dom spremni. Kaj ćemo sad, gradonačelnice?“ Ovaj transparent podseća na Tomaševićevu najavu da neće dozvoliti koncerte Marka Perkovića Tompsona u gradskim prostorima ukoliko se na njima bude uzvikivalo „Za dom spremni“.
Iako se očekivala osuda ovakvih ispada, premijer Hrvatske, Andrej Plenković, nije se ogradio od ovih događaja. Naprotiv, on je svojim izjavama implicitno podržao ustaški pokret, rekavši da je poruka navijača „logična“ zbog, kako je naveo, „potpune nekonzistentnosti“ gradonačelnika Tomaševića. Plenković je kritizovao Tomaševića zbog organizacije koncerata u nesrazmernim vremenskim okvirima, što je dodatno pojačalo tenzije među navijačima i promovisanjem ustaških simbola.
Ovakvi incidenti i dalje pokazuju kako ekstremne ideologije mogu da pronađu put do javnog prostora, posebno u situacijama koje bi trebale da promovišu mir i jedinstvo. Srpska zajednica u Hrvatskoj oseća se ugroženo i zanemareno, dok se ovakve poruke mržnje i nasilja normalizuju, što izaziva ozbiljnu zabrinutost za budućnost suživota među narodima u regionu.
Pored toga, ovi događaji ukazuju na to kako država i njene institucije mogu propustiti priliku da se suprotstave ekstremizmu. Neophodno je da svi segmenti društva, uključujući političke vođe, prepoznaju ozbiljnost situacije i preduzmu korake ka izgradnji tolerantnijeg i bezbednijeg okruženja za sve građane.
Kao što se ovakvi incidenti nastavljaju, važno je da se javnost mobilizuje i da se jasno izrazi protiv mržnje i nasilja. Samo tako se može stvoriti prostor za dijalog i razumevanje, koji su ključni za budućnost mira i stabilnosti u ovom delu Evrope.
