Dom kulture u Bijelom Polju, umesto da služi kao simbol umetnosti i obrazovanja, postao je privremeni javni WC tokom maratona, što je izazvalo oštre kritike. Odbornik Demokrata Marko Đukić podelio je ovu informaciju na svom Facebook profilu, ističući kako je to bio trenutak koji je delovao nestvarno i sramotno. Ova situacija nije samo pokazatelj nepoštovanja prema kulturi, već i prema identitetu grada i države.
Đukić je naglasio da su tokom proslave povodom Dana nezavisnosti, bina postavljena u neposrednoj blizini Doma kulture počela da se urušava i udarala u zgradu Muzeja, koji je zaštićeno kulturno dobro. Ova scena, prema njegovim rečima, najbolje ilustruje trenutni status kulture u ovom delu Crne Gore. Kultura se koristi ili kao dekoracija za političke događaje ili se doživljava kao nužnik. Javne ustanove, umesto da budu mesta za promovisanje umetnosti i obrazovanja, postale su mesta za fotografisanje i političke govore, bez stvarnog poštovanja prema vrednostima koje bi trebale da predstavljaju.
U njegovom obraćanju, Đukić je naglasio da su slike koje su zabeležene tog dana više od jednostavnog incidenta; one predstavljaju realnu dijagnozu lokalne vlasti koja ne pokazuje adekvatno razumevanje ili poštovanje prema kulturnim institucijama. Prema njegovim rečima, proslava Dana nezavisnosti nije uspela da sačuva dostojanstvo Doma kulture niti bezbednost Muzeja. To ukazuje na to da trenutna vlast ne prepoznaje važnost kulturnih institucija koje su ključne za identitet i duhovno bogatstvo zajednice.
Ovaj incident se može posmatrati kao simptom šireg problema u društvu, gde se kultura često zapostavlja u korist političkih i komercijalnih interesa. Mnogi građani izražavaju zabrinutost zbog toga što se kulturne ustanove ne koriste na način koji bi bio primeren njihovoj ulozi u društvu. Umesto da služe kao mesta okupljanja, razmene ideja i umetničkog izražavanja, mnoge od njih su postale zanemarene i neadekvatno tretirane.
U savremenom društvu, uloga kulture je od suštinskog značaja. Ona ne samo da obogaćuje život zajednice, već i doprinosi razvoju identiteta i svesti građana. Kultura je most koji povezuje prošlost sa budućnošću, pružajući generacijama nasleđe koje treba čuvati i razvijati. Kada se javne ustanove pretvaraju u privremene toaletne prostore, šalje se jasna poruka da se ne poštuje njihova svrha i značaj.
Odbornik Đukić takođe ukazuje na to da ovakvi incidenti nisu izolovani i da se slične situacije mogu videti i na drugim mestima. Kultura, koja bi trebala da bude prioritet u razvoju zajednice, često se stavlja na zadnje mesto u agendi lokalnih vlasti. Ova situacija u Bijelom Polju može poslužiti kao poziv na buđenje za sve nas da prepoznamo značaj umetnosti i kulture u našim životima i da se borimo za njihovo očuvanje i unapređenje.
U svetlu ovih događaja, važno je da građani postanu aktivniji u postavljanju pitanja i zahtevima prema svojim vlastima. Neophodno je da se stvori pritisak na lokalne vlasti da prepoznaju važnost kulture i umetnosti i da se obezbede sredstva i resursi za očuvanje i unapređenje kulturnih institucija. U suprotnom, rizikujemo da izgubimo ne samo naše kulturne blago, već i deo našeg identiteta i duhovnog nasleđa.
Na kraju, incident u Bijelom Polju treba da služi kao podsticaj za promene i kao podsetnik na to koliko je važno čuvati i negovati našu kulturu. Samo tako možemo osigurati da buduće generacije uživaju u bogatstvu i raznolikosti umetnosti i obrazovanja koje naš svet nudi.
