U Holandiji, skoro 40 procenata studenata na univerzitetima i univerzitetima primenjenih nauka suočava se sa teškoćama u napredovanju u svojim studijama. Ovo je otkriveno u novom istraživanju koje je sprovela najveća holandska studentska organizacija Interstedelijk Studentenoverleg (ISO). Prema rezultatima ankete u kojoj je učestvovalo 7.542 studenata, 37 procenata ispitanika je prijavilo da kasne sa svojim studijama, a glavni uzroci ovih poteškoća su stres, depresija i drugi problemi sa mentalnim zdravljem.
Anketa je pokazala da su mentalni problemi, posebno psihološka stanja kao što su stres i depresija, najčešći razlozi za kašnjenje u studijama. Oko 22 procenata ispitanika navelo je da su upravo ova stanja uticala na njihovu sposobnost da ispune akademske obaveze. Pored mentalnog zdravlja, drugi faktori kao što su finansijske poteškoće i nedovoljna podrška sa strane obrazovnih institucija takođe su doprineli situaciji u kojoj se studenti nalaze.
Stres je često povezan sa pritiscima koje studenti osećaju zbog akademskih očekivanja, visokih troškova obrazovanja i potreba za postizanjem visokih ocena. U savremenom obrazovnom sistemu, očekivanja se često čine nerealnim, što dodatno povećava anksioznost među studentima. Nažalost, ovakvi pritisci mogu dovesti do ozbiljnih mentalnih problema, a nedostatak adekvatne podrške može dodatno pogoršati situaciju.
Prema istraživanju, studenti su izrazili potrebu za većom podrškom u oblasti mentalnog zdravlja. Mnogi od njih smatraju da obrazovne institucije ne pružaju dovoljno resursa ili informacija o tome kako da se nose sa stresom i drugim problemima. To dovodi do osećaja izolacije i bespomoćnosti, što može dodatno pogoršati njihovo mentalno stanje i učiniti akademske izazove još težim.
U svetlu ovih saznanja, važno je da se sistem obrazovanja prilagodi potrebama studenata i pruži im potrebnu podršku. To može uključivati uvođenje programa za mentalno zdravlje, savete o upravljanju stresom i adekvatne resurse za pomoć studentima koji se suočavaju sa problemima. Takođe, institucije bi trebalo da razmotre mogućnosti za fleksibilnije akademske rasporede i prilagođene kurikulume koji uzimaju u obzir različite potrebe studenata.
Na nivou šire zajednice, važno je da se podiže svest o mentalnom zdravlju i važnosti pružanja podrške studentima. Organizacije, kao što su ISO, igraju ključnu ulogu u promovisanju ovih tema i u zalaganju za promene koje bi mogle poboljšati akademsku sredinu za studente. Osnaživanje studenata da govore o svojim problemima i pružanje platforme za razmenu iskustava može doprineti smanjenju stigme oko mentalnog zdravlja.
Osim toga, važno je da se studenti ohrabre da traže pomoć kada im je potrebna. Mnogi ljudi se suočavaju sa mentalnim zdravstvenim problemima, a priznavanje tih problema kao normalnog dela života može pomoći studentima da se osećaju manje izolovano. Edukacija o mentalnom zdravlju treba da bude sastavni deo obrazovnog sistema, kako bi studenti znali kako da prepoznaju simptome i potraže pomoć.
U zaključku, istraživanje koje je sprovedeno među holandskim studentima otkriva ozbiljan problem vezan za mentalno zdravlje i njegov uticaj na akademske performanse. Sa skoro 40 procenata studenata koji se suočavaju sa poteškoćama u studijama, jasno je da je potrebno uložiti više napora u pružanje adekvatne podrške. Samo kroz zajednički rad obrazovnih institucija, organizacija i samih studenata možemo stvoriti okruženje koje će omogućiti studentima da uspešno savladaju svoje akademske izazove i poboljšaju svoje mentalno zdravlje.
