Na suđenju u Specijalnom sudu u Beogradu, koje se vodi protiv optuženih pripadnika kriminalne grupe Veljka Belivuka i Marka Miljkovića, izneseni su dokazi o oduzetim uređajima i podacima koji bi mogli da ih povežu sa krivičnim delima. Tokom suđenja, koje se vodi za najmanje sedam ubistava, otmice, trgovinu drogom i oružjem, kao i silovanje, veštaci su izložili rezultate veštačenja 29 uređaja, među kojima su se nalazili mobilni telefoni, SIM kartice i hard diskovi.
Prema rečima veštaka, na oduzetim uređajima nisu pronađeni podaci koji bi mogli da povežu Miljkovića sa izvršenjem krivičnih dela. Neki od uređaja su bili zaštićeni, zbog čega forenzički veštaci nisu mogli da ih dekodiraju. Na sudu je navedeno da je jedan telefon, koji je oduzet od Marka Miljkovića, vraćen na fabrička podešavanja, što je dodatno otežalo analizu.
U odgovoru na pitanja advokata odbrane, veštak je istakao da softver može da izvuče podatke iz uređaja i proveri da li su poslate poruke, ali da veštačenje ne može da utvrdi ko je koristio telefon. Tokom veštačenja tri telefona okrivljenog Filipa Ivanovskog, veštaci su naišli na probleme sa zaštitom jednog „ajfona“, dok su u preostala dva telefona pronađeni samo podaci koji nisu imali veze sa krivičnim delima.
Jedan od veštaka je detaljno opisao kako je dobila naredbu da iz „ajfona“ izvuče poruke, pozive, multimediju, društvene mreže, aplikacije i mejlove, kao i sve što je iz telefona obrisano. Ipak, u telefonu nije pronađeno ništa što bi moglo da bude povezano sa izvršenjem krivičnih dela. Takođe, istakla je da nije bilo istorije poziva, SMS poruka niti korišćenja društvenih mreža. Veštak je naglasila da je bilo nemoguće potpuno pregledati telefon zbog zaključavanja.
Tokom suđenja, optuženi Marko Miljković je podneo molbu da mu se omoguće češće posete u posebnoj prostoriji. Međutim, predsednica krivičnog veća, sudija Zorica Avramović, je odgovorila da Miljković već koristi svoja prava i da ima pravo na posete dva puta mesečno u posebnoj prostoriji, te da sud neće odobriti dodatne posete.
Ovaj slučaj ukazuje na kompleksnost krivičnih postupaka i izazove sa kojima se suočavaju organi gonjenja prilikom prikupljanja dokaza. Oduzeti uređaji, iako predstavljaju potencijalno važne dokaze, često su zaštićeni i otežavaju rad forenzičkim stručnjacima. Ovaj aspekt ukazuje na potrebu za dodatnim resursima i alatima koji bi omogućili efikasniju analizu podataka i brže rešavanje krivičnih predmeta.
S obzirom na ozbiljnost optužbi, ovaj slučaj će verovatno imati značajan uticaj na dalji razvoj pravosudnog sistema u Srbiji. Kako se suđenje nastavlja, očekuje se da će se pojaviti novi dokazi i svedoci koji bi mogli da osvetle situaciju i eventualno doprinesu razjašnjenju svih okolnosti vezanih za ovaj slučaj. U međuvremenu, odbrana će nastaviti da se bori za prava svojih klijenata, dok tužilaštvo teži da dokaže krivicu optuženih.
Uprkos trenutnim izazovima, pravosudni sistem u Srbiji ima obavezu da osigura pravično suđenje i zaštiti prava svih uključenih strana. Na kraju, ishod ovog suđenja može postaviti presedan za buduće slučajeve koji se bave organizovanim kriminalom i sličnim deliktima.
