Hrvatska vlada je na jutros održanoj sednici donela odluku o povećanju maloprodajnih cena goriva, koje će stupiti na snagu sutra i trajati naredne dve nedelje. Prema novim pravilima, benzin će poskupeti za četiri centa po litri, dok će cena dizela porasti za sedam centi. Ova regulacija dolazi u trenutku kada su cene nafte značajno porasle kao posledica napada Sjedinjenih Američkih Država i Izraela na Iran.
Premijer Andrej Plenković je izjavio da će nova cena benzina eurosuper iznositi 1,50 evra po litri, što predstavlja povećanje od četiri centa u odnosu na trenutnu cenu. Bez intervencija vlade, cena bi iznosila 1,55 evra po litri. Sa druge strane, cena evrodizela će se povećati na 1,55 evra po litri, dok bi bez vladinih mera iznosila 1,72 evra. Trenutna cena evrodizela je 1,48 evra po litri.
Za poljoprivrednike i ribare, plavi dizel će poskupeti na 89 centi, što je devet centi više nego sada. Kada bi cena bila formirana bez vladine regulacije, iznosila bi 1,06 evra po litri. Takođe, nova cena gasa za boce od sutra će biti 2,40 evra po kilogramu, što je povećanje od dva centa u odnosu na trenutnu cenu, a 20 centi više od cene koja bi bila bez vladinih mera.
Najviša maloprodajna cena plina za spremnike će iznositi 1,70 evra po kilogramu, što također predstavlja povećanje od tri centa u odnosu na trenutnu cenu i 20 centi više nego bez regulacije. Premijer Plenković je naglasio da se cene benzina s više oktana i svih premium goriva i dalje mogu formirati slobodno, što znači da su one van okvira vladine regulative.
U Uredbi o visini poreza na energente i električnu energiju, menja se visina poreza na dizelsko gorivo, koji će iznositi 386,13 evra za hiljadu litara. Ova odluka o sniženju poreza odnosi se na najprodavaniji energent, dizelsko gorivo, i važiće za period od 10. marta do 23. marta ove godine. Porez će biti smanjen za 20 evra po hiljadu litara dizelskog goriva, što iznosi 0,02 evra po litri.
Ove promene dolaze u trenutku kada je tržište energenata pod velikim pritiskom zbog globalnih tenzija i povećane potražnje. Napadi na Iran od strane SAD-a i Izraela doprinose destabilizaciji tržišta nafte, što se odražava na cene goriva u Hrvatskoj i širom Evrope. U tom kontekstu, vlada se trudi da zaštiti potrošače od naglih skokova cena, ali istovremeno pokušava da balansira budžetske obaveze.
Hrvatska vlada je svesna da stalna poskupljenja goriva mogu imati šire posledice na ekonomiju, uključujući inflaciju i povećanje troškova života. Povećane cene goriva mogu uticati na troškove transporta, što može dovesti do poskupljenja osnovnih potrepština i usluga. Stoga je važno da vlada pažljivo prati situaciju i reaguje u skladu sa potrebama tržišta i građana.
U svetlu ovih promena, potrošači će morati da se prilagode novim cenama i možda će razmotriti alternative, poput javnog prevoza ili korišćenja vozila s manjom potrošnjom goriva. Takođe, povećana potražnja za alternativnim izvorima energije, kao što su električna vozila, može postati još izraženija u ovom kontekstu.
Ove mere su deo šire strategije vlade da stabilizuje tržište energenata i obezbedi pristupačne cene goriva za sve građane, imajući na umu trenutne ekonomske izazove i globalne nesigurnosti.
