Crnogorska Skupština je na vanrednoj sednici usvojila izmene Zakona o unutrašnjoj trgovini, čime se garantuje neradna nedelja. Ova odluka doneta je jednoglasno, jer je svih 62 prisutnih poslanika glasalo za predložene izmene. Zakon će stupiti na snagu danom objavljivanja u Službenom listu Crne Gore.
Prethodno, Ustavni sud Crne Gore je ukinuo kao neustavan član 35a Zakona o unutrašnjoj trgovini, koji je predviđao neradnu nedelju za trgovine. Ova odluka Ustavnog suda je objavljena u Službenom listu, što je pokrenulo potrebu za hitnom izmenom zakona. Poslanički klub partije PES (Pokret Evropa Sad) je, nakon presude suda, podneo zahtev za vanrednu sednicu parlamenta kako bi se izmenio navedeni član zakona.
Odbor za ekonomiju Skupštine Crne Gore je danas podržao predložene izmene koje se tiču neradne nedelje. Ovaj zakon je deo šireg nastojanja da se zaštite radnička prava i obezbedi kvalitetniji život zaposlenih u zemlji. Predsednik Crne Gore, Jakov Milatović, je ranije inicirao promenu Ustava, predlažući dopunu člana 64, koja bi ustavno garantovala da zaposleni ne rade nedeljom, kao i u dane državnih i drugih praznika.
Ove promena su deo šireg trenda u Crnoj Gori, gde se nastoji unaprediti radnička prava i obezbediti uslovi koji će omogućiti zaposlenima da imaju više vremena za odmor i porodični život. Uloga nedelje kao dana odmora je ključna u mnogim kulturama, a ova odluka se može smatrati korakom ka boljem usklađivanju radnog i privatnog života građana.
Neradna nedelja je koncept koji se sve više primenjuje u različitim zemljama, a njegova primena u Crnoj Gori dolazi u trenutku kada se društvo suočava sa brojnim izazovima, uključujući ekonomske pritiske i potrebe za očuvanjem radnih mesta. Očekuje se da će ova promena pozitivno uticati na kvalitet života zaposlenih i doprineti boljoj ravnoteži između posla i privatnog života.
Osim toga, značaj neradne nedelje se ogleda i u činjenici da ona omogućava zaposlenima da se posvete svojim porodicama, prijateljima i ličnim interesima, što je od suštinske važnosti za mentalno zdravlje i opštu dobrobit. Ovaj zakon može doprineti i jačanju zajednice, jer su nedeljni dani često vreme kada se okupljaju porodice i prijatelji.
Uzimajući u obzir sve ove aspekte, jasno je da je odluka Skupštine Crne Gore o neradnoj nedelji važan korak ka unapređenju životnih uslova u zemlji. Iako će implementacija zakona zahtevati dodatne napore i prilagođavanja, njegova svrha je jasna: obezbediti bolju budućnost za radnike i njihove porodice.
S obzirom na to da je zakon donet jednoglasno, može se očekivati da će se i ostale političke stranke složiti sa ovim pravcem, što može otvoriti vrata za dalja poboljšanja u oblasti radnog zakonodavstva. U budućnosti, možda će biti potrebno razmotriti dodatne izmene koje će dalje osnažiti prava radnika i unaprediti uslove rada u Crnoj Gori.
Sve u svemu, usvajanje ovog zakona može se smatrati pozitivnim pomakom ka boljem regulisanju tržišta rada i unapređenju socijalne pravde u Crnoj Gori. U tom smislu, važno je pratiti dalji razvoj situacije i učiniti sve što je u našoj moći da se obezbede uslovi za život dostojan čoveka, kako bi se stvorila stabilna i prosperitetna zajednica.
