Konstitutivna sednica Skupštine privremenih institucija u Prištini prekinuta je danas po 35. put, nakon što predlog pokreta Samoopredeljenje o tajnom glasanju za izbor predsednika skupštine nije dobio podršku. Ovaj proces, koji je započeo 15. aprila, do sada nije uspeo da se konstituiše, a zastoj je počeo već na prvoj sednici kada nisu potvrđeni mandati poslanika.
Na prošlim sednicama, mandati su potvrđeni tek u trećem pokušaju, a predlog Samoopredeljenja da Aljbuljena Hadžija bude predsednica parlamenta nije dobio dovoljno glasova ni na šest pokušaja. Iako je Samoopredeljenje predložilo tajno glasanje kako bi se olakšao izbor, ni taj predlog nije bio prihvaćen.
Danas je na sednici prisustvovalo 94 poslanika, od kojih je 51 podržalo formiranje komisije za tajno glasanje. Međutim, ostale stranke, uključujući Demokratski savez Kosova, Demokratsku partiju Kosova, Alijansu za budućnost Kosova i Srpsku listu, nisu predložile članove za ovu komisiju.
Nakon što je Samoopredeljenje predložilo Hadžiju, koja je u prethodnim pokušajima osvojila maksimalno 57 glasova, stranke opozicije su zatražile da se promeni kandidat. Demokratska partija Kosova i Alijansa za budućnost Kosova su izričito tražile promenu kandidata, dok je Demokratski savez Kosova saopštio da neće glasati ni za jednog kandidata Samoopredeljenja.
Trenutna raspodela mandata u Skupštini je takva da Samoopredeljenje ima 48 mandata, dok Demokratska partija Kosova ima 24, Demokratski savez Kosova 20, Alijansa za budućnost Kosova i inicijativa Nisma imaju po osam, Srpska lista devet, a Stranka za slobodu, pravdu i opstanak jedan mandat. Preostalih 10 mandata pripada predstavnicima drugih nevećinskih zajednica.
Nastavak sednice je zakazan za 23. jun, a do tada se očekuje da će stranke pokušati da postignu dogovor oko kandidata za predsednika Skupštine kako bi se konačno konstituisala nova vlada. Proces formiranja vlade na Kosovu je otežan zbog toga što nijedna stranka nije dobila dovoljno mandata na izborima održanim 9. februara da samostalno formira vladu.
Ovaj politički zastoj na Kosovu je dodatno komplikovan i preprekama koje su se pojavile tokom procesa konstituisanja Skupštine. Istoričari i analitičari ukazuju na to da ovakvo stanje političke nestabilnosti može imati dugoročne posledice na funkcionisanje institucija i na društvo u celini.
U međuvremenu, situacija na terenu se takođe komplikuje usled različitih pritisaka i tenzija između različitih etničkih zajednica. Srbi na Kosovu, koji su predstavljeni kroz Srpsku listu, izražavaju zabrinutost zbog načina na koji se vodi politika u Prištini, a vladajuće stranke se suočavaju s optužbama da marginalizuju interese srpske zajednice.
Ova situacija takođe ukazuje na potrebu za dijalogom između različitih političkih aktera kako bi se došlo do rešenja koje će biti prihvatljivo za sve strane. Mnogi analitičari smatraju da je dijalog ključan za budućnost Kosova i njegovu stabilnost, kao i za integraciju u evropske i atlantske strukture.
U zaključku, trenutna situacija u Skupštini Kosova predstavlja izazov za sve političke stranke i institucije. Potrebno je više političke volje i saradnje između različitih stranaka kako bi se prevazišle trenutne prepreke i omogućilo efikasno funkcionisanje vlade. Samo kroz zajednički rad i dijalog moguće je ostvariti napredak i stabilnost na Kosovu.
