Na zasedanju Skupštine Crne Gore nije usvojen predlog Milana Kneževića, lidera Demokratskog narodnog pokreta (DNP), da se trobojka vrati kao narodna zastava. Ovaj predlog nije dobio potrebnu podršku, s obzirom na to da je 21 poslanik glasao za, 23 protiv, dok je 13 bilo uzdržano. Odluka o ovom pitanju je odložena, a Pokret Evropa sad (PES), predvođen premijerom Milojkom Spajićem, istakao je da teme koje se tiču identitetskih pitanja zahtevaju šire društvene konsultacije i neće se razmatrati dok se ne ispune obaveze iz evropske agende.
Premijer Spajić je naglasio da se stav PES-a ne može tumačiti kroz dnevno-političke konstrukcije. Oni su odbacili Kneževićevo obrazloženje da trobojka, koja se sastoji od crvene, plave i bele boje, predstavlja istorijski kontinuitet Crne Gore i da je deo Ustava iz 1905. godine. U saopštenju se navodi da nisu konsultovani o ovom pitanju, što je Knežević demantovao, tvrdeći da su bili uključeni u razgovore na nivou Vlade, ali da je rečeno da tema nije za diskusiju.
Tokom rasprave, došlo je do tenzija među poslanicima. Branka Marković, poslanica PES-a, obratila se Kneževiću rečima da je Spajić „veći Srbin od vas“, što je izazvalo smeh u sali. Knežević je odgovorio da ne smatra Spajića uvredljivim likom, ali je kritizovao njegovu politiku i izrazio sumnju u to da zastava smeta onima koji žele da zaborave istorijske ličnosti poput Vojislavljevića, Nemanjića, Balšića, Crnojevića i Petrovića.
Knežević je tvrdio da trobojka ne bi trebala da bude predmet političkog spora, već simbol koji je deo nacionalnog identiteta. On je podsetio na istorijske trenutke u kojima je ova zastava igrala ključnu ulogu, poput bitaka na Bregalnici i Mojkovcu, uz objašnjenje da bi povratak trobojke pomogao u očuvanju nacionalnog identiteta.
Tokom rasprave, Knežević je takođe istakao da je razlozi za izbacivanje trobojke iz upotrebe politički motivisani i da su zasnovani na želji da se preinači nacionalni identitet Crne Gore. On je naglasio da su njegovi argumenti podržani istorijskim činjenicama i da se ne može ignorisati značaj simbola za narod.
U međuvremenu, Spajić je ostao pri stavu da je važno fokusirati se na evropske integracije, te da će se o pitanjima nacionalnog identiteta razgovarati kada se ispune svi obaveze prema EU. Ova situacija je takođe otvorila pitanje o tome kako se različite političke stranke u Crnoj Gori odnose prema pitanjima identiteta i nacionalnih simbola, što je tema koja izaziva strastvene rasprave unutar društva.
Prema Kneževićevim rečima, situacija u Crnoj Gori je kompleksna, a mnogi građani smatraju da se njihova istorija i tradicija ne smeju zaboraviti. On je naglasio važnost očuvanja nacionalnog identiteta kroz simbole koji imaju duboko značenje za narod.
Ova debata o trobojci i njenom statusu kao narodne zastave može se posmatrati kao deo šireg konteksta političkih borbi u Crnoj Gori, koje se često vrte oko pitanja identiteta, istorije i nacionalnih simbola. Kao što se može primetiti, postavljanje pitanja o trobojci otvara vrata za daljnje rasprave o tome kako se građani Crne Gore identifikuju i kako vide svoju prošlost, sadašnjost i budućnost.
U zaključku, situacija oko trobojke u Crnoj Gori ukazuje na duboku podelu u društvu kada su u pitanju nacionalni simboli i identitet. Odluke o ovim pitanjima ne mogu biti donete bez širokih društvenih konsultacija i razumevanja istorijskog konteksta, a trenutni politički okviri i dinamika dodatno komplikuju ovaj proces.
