Proizvodnja šljive može biti veoma unosan posao uz odgovarajuće uslove i dobro planiranje. Kako bi zasadi bili isplativi, potrebno je obratiti pažnju na razne faktore koji bitno utiču na funkcionalnost i troškove. Prilikom planiranja proizvodnje i sadnje voćnjaka, važno je razmotriti izbor parcele, klimatske uslove, pripremu zemljišta, đubrenje, izbor sadnog materijala, sortiment, mogućnost navodnjavanja i mnoge druge aspekte.
Jedan od ključnih koraka je odabir lokacije za sadnju. Šljivi, kao i većini voćnih vrsta, najviše odgovara severna, severozapadna i severoistočna ekspozicija. Idealni tereni za gajenje šljive su oni koji se nalaze iznad 300 metara nadmorske visine, dok se tereni ispod 100 metara nadmorske visine, posebno u kotlinama, treba izbegavati zbog rizika od izmrzavanja. Ova visina omogućava bolje uslove za rast i razvoj biljaka.
Kada je reč o sadnom materijalu, važno je nabaviti ga iz registrovanih rasadnika koji su pod kontrolom nadležnih inspekcija. Prilikom izbora sadnog materijala, savetuje se konsultacija sa stručnim osobama. Sorta šljive treba da se odabere na osnovu iskustava sa terena, zainteresovanosti otkupljivača i mogućnosti gajenja, s obzirom na to da su neke sorte, poput Požegače, osetljive na virus šarke, što može otežati gajenje.
Plodored i priprema zemljišta su takođe od suštinskog značaja. Predusevi koji su pogodní za zasad šljive uključuju strna žita, mahunarke i povrće, jer se tako omogućava blagovremena priprema za sadnju. Pre sadnje, preporučuje se tretman herbicidima u godini koja prethodi dubokoj obradi, što može značajno smanjiti probleme sa korovima nakon sadnje. Šljiva zahteva plodnija zemljišta i ne podnosi duže zadržavanje vode, jer to može dovesti do sušenja voćke usled nedostatka kiseonika u zemljištu, kao i povećane opasnosti od napada plamenjače korena i različitih truležnica.
Nakon što se završi obrada i đubrenje na osnovu prethodno urađene agrohemijske analize, pristupa se sadnji. Ova faza uključuje razmeravanje zemljišta, obeležavanje sadnih mesta, organizaciju putne mreže za transport i rad, kopanje jamića i samu sadnju. Kopanje jamića može se obaviti ručno ili mašinski. U slučaju mašinskog kopanja, važno je da je zemljište dobro pripremljeno kako ne bi došlo do efekta „čaše“, gde se jamić pri prvom pljusku napuni vodom.
Pored svih ovih faktora, poljoprivredni proizvođači treba da obrate pažnju na blizinu putne infrastrukture, otkupnih mesta, sušara za sušenje plodova, kao i na nabavku mašina za trešenje i sakupljanje plodova. Ovi aspekti mogu značajno uticati na efikasnost i isplativost celokupnog procesa gajenja šljive.
U skladu sa tim, pravilno planiranje i priprema su osnovne komponente uspešne proizvodnje šljive. Poljoprivrednici koji se odluče za ovu kulturu mogu očekivati dobru zaradu, ukoliko se pridržavaju stručnih preporuka i prilagode svoje aktivnosti specifičnim uslovima na svom imanju.
U zaključku, proizvodnja šljive je izazovan, ali isplativ posao koji zahteva pažnju na svaki detalj. Pravilnim odabirom lokacije, sadnog materijala i tehnologije gajenja, proizvođači mogu osigurati kvalitetan i bogat prinos, koji će zadovoljiti potrebe tržišta i doneti ekonomsku korist. U eri kada je kvalitet hrane sve važniji, gajenje šljive može postati ključni element uspešne poljoprivredne strategije.
