Penzionisani pukovnik Đuro Miličević (70) brutalno je pretučen ispred svoje vikendice u naselju Banstol, u Staroj Pazovi, 20. decembra prošle godine. Prema njegovim rečima, napad je izvršio mladić star oko trideset godina, koji ga je više puta udario pesnicom u glavu, usled čega je Miličeviću polomljen nos i nanete su mu druge povrede.
Miličević je odmah prijavio napad policiji, a sutradan je putem svog advokata podneo krivičnu prijavu Osnovnom tužilaštvu u Staroj Pazovi protiv nepoznate osobe zbog nasilničkog ponašanja. Iako je napad prijavljen odmah, prošlo je više od mesec dana pre nego što je slučaj ozbiljno pokrenut. Iz tužilaštva su saopštili da je predmet formiran i da su 27. januara naložili policiji iz Inđije da prikupi potrebne informacije i otkrije identitet napadača.
Prema krivičnoj prijavi, Miličević je u dva sata posle podne izašao autom iz svog dvorišta na makadamski put, zaključao kapiju i seo u auto da krene. Tada je pored njega prošlo vozilo koje ga je zakačilo po blatobranu. Kada je izašao da proveri štetu, automobil se zaustavio, a iz njega su izašli žena i krupniji muškarac, stari oko 30 godina. Žena mu se obratila sa „komšija“ i ponudila da odmah plati štetu, ali je Miličević rekao da nije potrebna, jer je šteta bila samo mala ogrebotina.
Na to je muškarac prišao i nogom mu razbio desni far, uz reči „Eto ti sad“. Nakon toga, zgrabio je Miličevića za vrat i počeo da ga udara pesnicom u glavu, udarivši ga najmanje deset puta. Miličevića su primetili komšije, muž i žena, koji su istrčali iz svoje kuće i povikali: „Šta to radiš, ubićeš čoveka“. Nasilnik je, i pored povika, još nekoliko puta udario Miličevića pre nego što je otišao zajedno sa ženom.
Komšija je pomogao Miličeviću da se vrati u svoju kuću, gde mu je pomogao da ispere krv iz nosa. Miličević je zatim otišao u policiju, a kasnije i na Vojnomedicinsku akademiju (VMA), gde mu je dijagnostikovan prelom nosa, kao i otoci i modrice po glavi.
Sva lekarska dokumentacija, kao i registarski broj vozila kojim su otišli osumnjičeni i žena, predata je odmah tužilaštvu. Miličević je takođe saznao da je napadač ranije osuđivan i da je bio u zatvoru, a da se sa majkom i bratom pre godinu dana doselio u to naselje. Međutim, do kraja januara niko nije pokušao da identifikuje nasilnika, razgovara sa svedocima ili uzme izjavu od penzionisanog pukovnika.
Ovaj incident ukazuje na ozbiljan problem nasilja u društvu, kao i na sporost pravosudnog sistema u rešavanju ovakvih slučajeva. Miličević, kao bivši vojni oficir, oseća se posebno povređenim, ne samo fizički, već i zbog nedostatka zaštite i pravde. Njegova borba nije samo borba za pravdu za sebe, već i za sve one koji su žrtve nasilja i koji se suočavaju sa sličnim izazovima u svom životu.
Ovaj slučaj takođe postavlja pitanja o odgovornosti nadležnih organa i njihovoj sposobnosti da efikasno reaguju na prijave o nasilju. U društvu gde je nasilje postalo sve prisutnije, hitna potreba za reformom pravosudnog sistema i jačanjem mehanizama zaštite žrtava postaje očigledna. Đuro Miličević je, nažalost, postao simbol borbe protiv nasilja i nepravde, a njegovo iskustvo treba da bude podstrek za sve da se bore za svoja prava.
