Slovenija je 1. januara 2026. godine uvela novi model rada pod nazivom “80-90-100”, koji se fokusira na starije radnike i one sa dugim radnim stažom. Ovaj inovativni pristup ima za cilj poboljšanje radnih uslova, povećanje produktivnosti, kao i očuvanje radne snage u zemlji. Model “80-90-100” predstavlja sistem koji obezbeđuje fleksibilnost i prilagodljivost, a zasniva se na ideji da se radnici koji su bliže penziji mogu raditi sa smanjenim radnim vremenom dok istovremeno zadržavaju svoj doprinos i beneficije.
U okviru ovog modela, stariji radnici će imati mogućnost da rade 80% svog radnog vremena, uz 90% svoje plate, dok će im se u potpunosti priznati penzijski doprinosi. Ova struktura omogućava radnicima da postepeno smanjuju svoj radni angažman, što može smanjiti stres i poboljšati kvalitet njihovog života. U isto vreme, kompanije dobijaju priliku da zadrže iskusne radnike koji su ključni za prenos znanja i veština na mlađe generacije.
Jedan od ključnih ciljeva ovog modela je smanjenje stope nezaposlenosti među starijom populacijom. U Sloveniji, kao i u mnogim drugim zemljama, stariji radnici često se suočavaju sa preprekama prilikom traženja posla. Smanjenjem radnog vremena, a istovremeno zadržavanjem većine svojih finansijskih beneficija, ovaj model može pomoći u smanjenju diskriminacije prema starijim radnicima na tržištu rada.
Osim toga, model “80-90-100” takođe podstiče poslodavce da razviju strategije za očuvanje i unapređenje radne snage. Kompanije će morati da prilagode svoje poslovne procese kako bi omogućile fleksibilne radne uslove koji su u skladu sa potrebama starijih radnika. Ovo može uključivati pružanje obuke i podrške kako bi se olakšalo prelazak na nove radne uloge ili smanjenje radnog vremena.
Značaj ovog modela ogleda se i u njegovom potencijalu da utiče na ukupnu ekonomiju zemlje. Ako se stariji radnici uspešno integrišu u radnu snagu, to može doprineti povećanju produktivnosti i smanjenju troškova obuke za nove radnike. Iskusni radnici često donose dragoceno znanje i uvide koji mogu poboljšati radne procese i inovacije unutar kompanija.
Pored toga, model “80-90-100” može doprineti i socijalnoj koheziji. Stariji radnici, koji su često marginalizovani, dobijaju priliku da ostanu aktivni članovi društva, a to može pozitivno uticati na njihovo mentalno i fizičko zdravlje. Radna aktivnost može smanjiti osećaj izolacije i omogućiti starijim osobama da ostanu povezane sa zajednicom.
Uvođenje ovog modela nije došlo bez izazova. Poslodavci se suočavaju sa potrebom da revidiraju svoje poslovne prakse i strategije kako bi se uskladili sa novim zakonodavstvom. Takođe, važno je obezbediti odgovarajuće resurse i podršku za implementaciju ovog modela, kako bi se osiguralo da sve strane imaju koristi od promena.
Kritičari modela izražavaju zabrinutost da bi smanjenje radnog vremena moglo uticati na ukupnu produktivnost kompanija. Međutim, istraživanja su pokazala da su stariji radnici često efikasniji i produktivniji kada su im radni uslovi prilagođeni njihovim potrebama. Model “80-90-100” može biti put ka stvaranju radnog mesta koje je povoljnije za starije radnike, ali i za poslodavce.
U zaključku, model “80-90-100” predstavlja značajan korak napred u razvoju radne politike u Sloveniji. Ovaj pristup može pomoći u stvaranju radnog okruženja koje ceni iskustvo i doprinos starijih radnika, istovremeno pružajući priliku za njihov lični i profesionalni razvoj. U svetlu demografskih promena, ovakav model može biti ključan za očuvanje stabilne i produktivne radne snage u budućnosti.
