U svetu muzike, veštačka inteligencija (AI) postaje sve prisutnija, a najnovije istraživanje pokazuje da slušatelji ne mogu da prepoznaju pesme koje su stvorili algoritmi. Ovo istraživanje, koje su sproveli onlajn striming servis Dizer i agencija Ipsos, otkrilo je da čak 97% ispitanika ne može razlikovati muziku koju je kreirala veštačka inteligencija od one koju su komponovali ljudi. Anketa je obuhvatila 9.000 ispitanika iz osam zemalja, uključujući Sjedinjene Američke Države, Veliku Britaniju, Francusku, Brazil i Kanadu.
Ovi rezultati predstavljaju značajan izazov za globalnu muzičku industriju, posebno kada se uzmu u obzir pitanja etike i ekonomije. Alati koji mogu generisati pesme u veoma kratkom roku postavljaju pitanje o prihodima umetnika, kao i o pravima na intelektualnu svojinu.
Jedan od ključnih trenutaka u ovoj debati dogodio se ranije ove godine kada je bend „Velvet Sundown“, koji je u potpunosti stvoren pomoću veštačke inteligencije, privukao milion slušalaca mesečno na platformi Spotifaj. Ova situacija je otkrila potencijalne opasnosti i nejasnoće kada je reč o muzici koju stvaraju AI alati, jer su mnogi slušatelji bili nesvesni da slušaju muziku koja nije komponovana od strane ljudi.
Dizer je takođe objavio da više od 50.000 pesama dnevno na njihovoj platformi dolazi iz AI generisane muzike, što čini oko trećine svih novih muzičkih objava. Kako bi povećali transparentnost, Dizer je ove godine počeo da označava muziku generisanu veštačkom inteligencijom. Ovaj korak je važan jer omogućava slušateljima da budu svesni izvora muzike koju konzumiraju.
Izvršni direktor Dizera, Aleksis Lanternije, istakao je da kreativnost treba da pripada ljudima i da je potrebno pronaći način da se zaštiti. Međutim, on je takođe naglasio da je pitanje uvođenja različitih naknada za AI muziku kompleksno i da može izazvati velike promene u sistemu autorskih prava. Ova dinamika između ljudskih umetnika i veštačke inteligencije postavlja važna pitanja o budućnosti muzike i njenom razvoju.
Izazov prepoznatljivosti muzike generisane AI može imati dalekosežne posledice na muzičku industriju. U eri kada su digitalni tokovi postali dominantni način konzumacije muzike, umetnici se suočavaju s novim oblicima konkurencije. Veštačka inteligencija može da stvara muziku koja je privlačna i komercijalna, ali se postavlja pitanje o kvalitetu i dubini takvih kreacija u poređenju s muzikom koju stvaraju ljudi.
U kontekstu autorskih prava, važno je razmotriti kako bi se mogli zaštititi interesi umetnika. Postavlja se pitanje da li bi umetnici trebali imati prava na muziku koja je generisana uz pomoć njihovih prethodnih radova ili uticaja. Ova dilema može dovesti do potrebne revizije postojećih zakona o autorskim pravima i načina na koji se muzika vrednuje na tržištu.
U svetu gde tehnologija brzo napreduje, važno je da se svi akteri u muzičkoj industriji, uključujući umetnike, producente i platforme, angažuju u dijalogu o budućnosti muzike. Kako veštačka inteligencija postaje sve prisutnija, potrebno je pronaći ravnotežu između inovacija i očuvanja ljudske kreativnosti.
Kao što se razvijaju novi alati i tehnologije, tako se i postavljaju nova pitanja o tome šta znači biti umetnik u digitalnom dobu. Da li će umetnost koju stvaraju ljudi postati manje cenjena u svetu u kojem AI može da generiše muziku u sekundi, ili će se ljudski dodir u kreativnom procesu pokazati nezamenljivim? Ova pitanja ostaju otvorena dok se muzička industrija suočava s brzim promenama koje donosi veštačka inteligencija.
