Deset godina je prošlo od strašne tragedije u Žitištu, kada je tokom manifestacije „Pile fest“ Siniša Zlatić, u trenutku kada je sve izgledalo mirno, počinio jedan od najvećih masovnih ubistava u novijoj istoriji Srbije. U noći 2. jula 2013. godine, iz automatske puške ispalio je 26 metaka u punu baštu popularnog kafića „Makijato“, pri čemu je usmrtio petoro ljudi i ranio dvadeset dvoje.
Zlatić je tada imao 38 godina i ušao je u prepunu baštu kafića, gde je bila i njegova bivša supruga Dijana, koja je imala 30 godina. U tom trenutku, osim Dijane, u društvu je bio i njen prijatelj Stevan Jojić (40), a oboje su bili među žrtvama koje su usmrćene na licu mesta. Pored njih, život su izgubili i Jovana Popović (20), Vladimir Mijatović i Vladimir Kosović (34). Na desetogodišnjicu ovog stravičnog događaja, u hramu Svetog velikomučenika Georgija u Žitištu, kao i svake godine, služen je parastos za tragično nastradale.
Prema svedočenjima porodice i meštana, motiv za Zlatićev zločin bila je ljubomora. Zlatić je godinama maltretirao i psihički zlostavljao Dijanu, koja je zbog toga odlučila da ga napusti. Ovaj tragični događaj je izazvao veliku tugu i šok u lokalnoj zajednici, a mnogi su se pitali kako je došlo do ovakvog zločina.
Veća tragedija je sprečena zahvaljujući hrabrosti konobara i nekolicine gostiju koji su se našli na mestu događaja. Oni su, naime, uspeli da zgrabe Zlatića i otmu mu automatsku pušku, čime su ga primorali da pobegne. Policijska patrola, koja je već bila u blizini zbog manifestacije, locirala je i uhapsila Sinišu Zlatića svega nekoliko minuta kasnije, što je sprečilo još veće krvoproliće.
Osam meseci nakon masakra, 1. marta 2017. godine, Viši sud u Zrenjaninu proglasio je Sinišu Zlatića krivim za petostruko ubistvo sa direktnim umišljajem i osudio ga na jedinstvenu kaznu zatvora od 40 godina. Ova presuda izazvala je različite reakcije u javnosti, s obzirom na težinu zločina i broj žrtava.
Ova tragedija nije samo ostavila dubok trag na porodice žrtava, već je i pokrenula širu diskusiju u društvu o problemima nasilja, ljubomore i mentalnog zdravlja. Mnogi su se zapitali kako bi se ovakvi incidenti mogli sprečiti u budućnosti i koje mere bi društvo trebalo da preduzme kako bi zaštitilo žene od nasilja u vezama.
U godinama koje su usledile, tema nasilja nad ženama postala je sve prisutnija u medijima i društvenim diskusijama. Organizacije za zaštitu prava žena i nevladine organizacije počele su da se bore za bolju edukaciju, prevenciju nasilja i pružanje podrške žrtvama nasilja. Takođe, bilo je poziva za jaču zakonsku regulativu i strože kazne za počinioce nasilja.
Na desetogodišnjicu tragedije u Žitištu, mnogi su se setili žrtava i njihovih porodica, a događaji poput parastosa služe kao podsetnik na to koliko je važno raditi na prevenciji nasilja i pružanju podrške onima koji su pogođeni ovim problemima. Ova tragedija nas podseća na to da se zlo može dogoditi svuda i da je važno ostati budan i aktivan u borbi protiv nasilja u svim njegovim oblicima.
Ova situacija je takođe otvorila dijalog o mentalnom zdravlju, jer su mnogi ukazivali na to kako neprepoznati problemi i nedostatak adekvatne podrške mogu dovesti do katastrofalnih posledica. Važno je da društvo razvije efikasnije sisteme za prepoznavanje i pomoć osobama koje se bore sa mentalnim problemima, kako bi se sprečili slični incidenti u budućnosti.
