Prema najnovijim podacima kompanije Gasna infrastruktura Evrope (GIE), nivo popunjenosti podzemnih skladišta gasa u Holandiji je 28. januara 2024. godine iznosio samo 27,8 odsto. Ovaj podatak predstavlja najniži nivo zaliha gasa za ovaj datum u istoriji praćenja. Ovo saopštenje je objavljeno na Telegram kanalu ruske energetske kompanije Gasprom, koja je dodatno naglasila da je Evropa do sada potrošila više od 80 odsto gasa koji je bio pripremljen za grejnu sezonu.
Evropa se suočava sa izazovima u pogledu snabdevanja gasom, s obzirom na to da su skladišta širom kontinenta bila popunjena samo 83 procenta kada je grejna sezona započela 13. oktobra 2023. godine. U zemljama sa velikim kapacitetima skladištenja, poput Nemačke i Holandije, zalihe su bile još niže, sa samo 76 i 72 procenta popunjenosti, redom. Ova situacija postavlja ozbiljna pitanja o sposobnosti Evrope da se nosi sa potrebama za energijom u zimskim mesecima.
Gasprom je istakao da se Evropa suočava s izazovima u snabdevanju, posebno jer se nastavlja aktivno trošenje gasa iz skladišta. Do sada je povučeno više od 81 odsto ukupne količine gasa koja je bila skladištena za ovu grejnu sezonu. Ovakva potrošnja može dovesti do daljeg smanjenja zaliha, što bi moglo izazvati dodatne probleme u snabdevanju, naročito ako se zima produži ili ako dođe do neočekivanih zahteva za energijom.
S obzirom na trenutnu situaciju, analitičari ukazuju na potrebu za diversifikacijom izvora gasa i povećanjem kapaciteta skladištenja. U vreme kada su energetski resursi sve skuplji i teže dostupni, Evropa treba da preispita svoje strategije u vezi sa energijom, kako bi obezbedila stabilno snabdevanje u budućnosti. Prema nekim izvorima, evropske zemlje su već počele da istražuju alternative, uključujući obnovljive izvore energije i povećanje korišćenja tečnog prirodnog gasa (LNG).
Osim toga, nedavna globalna energetska kriza dodatno je naglasila važnost energetske nezavisnosti i održivosti. Zemlje članice EU rade na razvoju strategija koje će im omogućiti da smanje zavisnost od uvoza fosilnih goriva i da povećaju upotrebu obnovljivih izvora energije, kao što su solarni i vetroenergija. Ove mere ne samo da će pomoći u smanjenju emisije štetnih gasova, već će takođe obezbediti veću stabilnost i sigurnost snabdevanja energijom.
U međuvremenu, trenutna situacija sa gasom u Evropi može imati dalekosežne posledice na ekonomiju, industriju i potrošače. Visoke cene energije mogu uticati na inflaciju, povećavajući troškove života i poslovanja. To može dovesti do smanjenja potrošnje i investicija, što bi moglo usporiti ekonomski rast.
Kako bi se suočili sa ovim izazovima, evropski lideri moraju raditi na jačanju saradnje između zemalja članica i razvijanju zajedničkih strategija za snabdevanje energijom. Takođe, važno je raditi na poboljšanju energetske efikasnosti i smanjenju potrošnje energije, kako bi se obezbedila otpornija i održivija energetska budućnost.
U zaključku, trenutna situacija sa gasom u Evropi predstavlja ozbiljan izazov koji zahteva hitnu pažnju i akciju. Sa smanjenim nivoima skladišta i visokim potrošnjama, Evropa mora raditi na diversifikaciji svojih izvora energije i jačanju kapaciteta skladištenja, kako bi obezbedila sigurnost snabdevanja energijom u budućnosti. Ove mere su ključne za održavanje stabilnosti, ekonomskog rasta i energetske nezavisnosti.
