Dok listamo stranice Kurana predviđene za svakodnevno razmišljanje, 23. novembar u knjizi Kuran – 365 odabranih ajeta za svakodnevno čitanje donosi alete iz sure El-Hadid (57:1–6) koji nas podsećaju na sveprisutnost i moć Boga. Ovi ajeti otvaraju pogled na univerzum kroz prizmu Božje svemoći, mudrosti i prisutnosti, naglašavajući kako ništa ne promiče Njegovoj pažnji, niti u nebesima, niti na Zemlji. Od samog početka ističe se Božja hvala i vlast, ali i intimna povezanost sa ljudskim životom i svakodnevnim iskustvima.
U ajetu 57:1, Alah hvali sve što postoji, naglašavajući svoju silu i mudrost. Ova izjava je poziv na razmišljanje o Božijoj prisutnosti u svakom aspektu života, od najsitnijih pojedinosti do grandioznih univerzalnih stvarnosti. Njegova vlast obuhvata i nebeski i zemaljski svet, što ukazuje na to da je sve što se dešava pod Njegovom kontrolom. U ajetu 57:2, naglašava se da Bog daje život i smrt, čime se podseća na prolaznost ljudskog postojanja i važnost svake sekunde koju proživimo.
Ajet 57:3 sadrži ključne pojmove o Božjoj prirodi – On je Prvi i Poslednji, Vidljivi i Nevidljivi. Ovi pojmovi ukazuju na sveobuhvatnost Božije suštine i Njegovu sposobnost da razume sve, što nas poziva na poniznost i svest o našim ograničenjima. U ajetu 57:4, opisana je Božija moć stvaranja, gde se pominje da je Bog nebesa i Zemlju stvorio u šest dana, a zatim se nad Aršom uzvisio. Ovaj simbolizam ukazuje na Božiju suverenost i Njegovu sposobnost da upravlja univerzumom sa znanjem o svemu što se dešava.
U sledećem ajetu, 57:5, ponavlja se reč o Božijoj vlasti, naglašavajući da će se sve na kraju vratiti Njemu. Ova izjava nosi težu poruku o konačnosti i potrebi za odgovornošću u svakodnevnom životu. U poslednjem ajetu, 57:6, izražava se ideja o neprekidnoj Božijoj prisutnosti, gde se ističe da On uvodi noć u dan, čime se naglašava ritam života i neprekidna povezanost sa ljudskim mislima.
Ajeti 57:1–6 duboko su reflektivni jer spajaju koncept svemoći i mudrosti sa svakodnevnom ljudskom percepcijom. Alah hvali sve što postoji, od najudaljenijih zvezda do sitnih događaja na Zemlji, čime nas podseća da ništa nije izolovano od Njegove prisutnosti. Njegova vlast obuhvata život i smrt, a isto tako zna sve što se dešava u nevidljivom i vidljivom svetu – što ujedno postavlja granicu ljudskoj samouverenosti i poziva na poniznost.
Stvaranje neba i Zemlje u šest dana, te uzdizanje nad Aršom, simbolizuje Božju suverenost, dok naizmeničnost noći i dana i stalna Božja prisutnost kod čoveka podsećaju na ritam i red u univerzumu koji je utemeljen na Božjoj volji. Za vernika, ovi ajeti nisu samo podsjetnik na Božju moć, već i poziv na introspektivni život – promišljanje o sopstvenim delima, svest o prolaznosti i vraćanju svega Njemu.
U savremenom kontekstu, kada čovek često gubi osećaj za duhovni red, ova poruka nudi tihu, ali čvrstu oslonacnu tačku, naglašavajući ravnotežu između Božje svemoći i ljudske odgovornosti. U svetu punom haosa i nesigurnosti, razumevanje Božje prisutnosti i moći može delovati kao svetionik, podstičući nas da se fokusiramo na ono što je stvarno važno.
Ajeti iz sure Az-Zuhruf podsećaju da Bog sve vidi i zna, dok istovremeno upozorava na konačni Dan presude i poziva vernike na introspektivno promišljanje i duhovnu budnost. Slični pozivi na razmišljanje se nalaze i u ajetima iz sure Al Jāthiyah, gde se vernici podstiču da prepoznaju Božiju prisutnost kroz svakodnevne promene prirode. Svaki element prirode simbolizuje obnovu, red i unutrašnju snagu, podsećajući na nevidive veze koje oblikuju naš život.
U ovom kontekstu, ajeti iz sure Ar-Rahman povezuju Božiju blizinu, ljudsko poreklo i kosmički poredak, pružajući nam inspiraciju da tražimo duboko razumevanje u tišini. Kroz sve ove poruke, Kuran nas poziva da preuzmemo odgovornost za svoja dela, da budemo svesni naše prolaznosti i da živimo u skladu sa Božijim voljom.
