Da su izbori održani u nedelju, Srpska napredna stranka (SNS) bi osvojila 46,4% glasova, prema najnovijem istraživanju agencije Faktor plus. Na drugom mestu je Studentska lista – Vladan Đokić sa 28,7% podrške. Istraživanje je sprovedeno tokom aprila na uzorku od 1000 ispitanika, a osim SNS i Studentske liste, još tri opcije bi prešle cenzus. Proevropska opozicija bi dobila 8,6% glasova, Socijalistička partija Srbije 5%, a lista doktora Branimira Nestorovića 3%.
Vladimir Pejić, izvršni direktor agencije Faktor plus, ističe da je SNS uspela da zadrži svoje biračko telo i ostane dominantna politička snaga, čak i nakon turbulentnog perioda. Na osnovu rezultata lokalnih izbora, gde je SNS sa koalicijom osvojila 56% glasova, trenutni rezultat od 46% daje im šanse za povećanje podrške tokom kampanje i formiranje većine u budućem parlamentu.
Međutim, Pejić se osvrće i na Studentsku listu, naglašavajući da je metodološki upitno merenje njenog rejtinga. On objašnjava da se ljudi koji su se izjasnili za ovu opciju u velikoj meri protive aktuelnoj vlasti, ali ne podržavaju specifičnu politiku ili osobe. Stoga, ne može se tvrditi da će svi ovi birači glasati isključivo za ovu listu.
Kada se govori o snazi Studentske liste, Pejić naglašava da ona ne predstavlja političku snagu jer nemaju formu niti jasnu politiku, već samo mogućnost okupljanja ljudi koji su protiv vlasti. Takođe, ističe da unutar te grupacije može doći do podela, s obzirom na heterogenost stajališta o ključnim pitanjima poput odnosa prema Rusiji i EU.
Proevropski blok opozicije ima nameru da se zajednički predstavi biračima, s obzirom na to da pojedinačno imaju slabi rejting. Cenzus bi verovatno prešla samo Srpska stranka progresivnog pokreta Dragana Đilasa, uz uslove da se dogovore o zajedničkom nastupu. Socijalisti, s druge strane, mogu biti i zadovoljni i nezadovoljni trenutnim rezultatom od 5%, koji pokazuju nastavak trenda slabljenja. Međutim, uzimajući u obzir unutrašnje turbulencije i zdravstvene probleme lidera Ivicu Dačića, trenutni rezultat nije tako loš.
Doktor Branimir Nestorović, koji je bez kampanje prešao cenzus, mogao bi s većim medijskim prisustvom dodatno povećati svoju podršku. Ispod cenzusa se trenutno nalaze koalicija NADA sa 2,5%, Srpska radikalna stranka sa 2%, Kreni promeni sa 1,8%, i Zavetnici sa 1%.
Istraživanje je takođe pokazalo da 62% ispitanika smatra da će izbori biti održani krajem godine, dok 27% njih nije sigurno. Dve trećine građana izjavilo je da bi izašli na izbore, dok 75% zna za koga bi glasali. Visoka izlaznost bi mogla biti iznad 70%, što je značajno obzirom na to da mnogi građani žive u inostranstvu.
Na pitanje da li će izbori smiriti tenzije na političkoj sceni Srbije, samo 7% ispitanika veruje da će to biti slučaj. Više od polovine smatra da će to delimično uticati, dok 23% veruje da neće značajno promeniti situaciju. Ovo ukazuje na to da je politička klima u zemlji napeta i da je potrebna ozbiljna analiza stanja.
Istraživanje takođe ukazuje na strukturne probleme kako vlasti tako i opozicije. Opozicija se često oslanja na protivljenje Vučiću i SNS, što dovodi do prelivanja biračkog tela između opcija bez jasnog profilisanja. SNS se suočava sa pitanjem šta će se desiti nakon Vučića, jer njegova popularnost značajno utiče na podršku stranke.
Sve u svemu, predstojeći izbori će testirati stabilnost trenutne vlasti i sposobnost opozicije da pruži alternativu, a trenutni trendovi sugerišu da će politička scena Srbije ostati dinamična i nepredvidiva.
