U Užicu je došlo do značajnih promena na tržištu stoke, posebno kada je reč o cenama teladi simentalske rase i krava za klanje. Cena teladi težine do 160 kilograma povećana je, dok su cene krava za klanje zabeležile pad. Na pijaci za živu stoku, kupci su sada za telad morali da plate 700 dinara po kilogramu, dok je cena krava za klanje SM rase pala na 300 dinara po kilogramu.
U klanicama na području Zlatiborskog regiona, otkupna cena teladi je zabeležila rast do 680 dinara po kilogramu. S druge strane, otkupna cena tovnih bikova SM rase, koji su teži od 500 kilograma, bila je niža, sa dominantnom cenom od 390 dinara za kilogram. Takođe, i krave za klanje SM rase su se otkupljivale po ovoj ceni.
U jablaničkom regionu zabeležen je rast otkupne cene tovnih bikova SM rase u kategoriji iznad 500 kilograma, koja je dostigla rekordnih 440 dinara po kilogramu. Krave za klanje su se u ovom regionu otkupljivale po dominantnoj ceni od 240 dinara za kilogram. Šumadijski region, s druge strane, beleži višu cenu za tovnu junad telesne mase iznad 480 kilograma, gde je dominantna cena dostigla 400 dinara po kilogramu.
Međutim, u južnobačkom regionu otkupna cena tovne junadi telesne mase iznad 480 kilograma bila je niža, sa dominantom od 390 dinara po kilogramu, što ukazuje na razlike u tržišnim uslovima između različitih regiona.
U pogledu tovnih svinja, otkupne cene su takođe zabeležile rast. U klanicama južnobačkog regiona, za svinje telesne mase od 80 do 120 kilograma, odgajivači su dobijali 220 dinara po kilogramu. Dominantna otkupna cena za svinje težine iznad 120 kilograma iznosila je 210 dinara po kilogramu. Ove cene su viđe u odnosu na poslednju sedmicu maja, kada su u južnobanatskom regionu dominirale cene od 230 dinara po kilogramu za svinje telesne mase od 80 do 120 kilograma.
Ove promene na tržištu ukazuju na dinamiku i varijacije u potražnji i ponudi, koje zavise od različitih faktora, uključujući lokalnu proizvodnju, troškove hranjenja, ali i sezonske varijacije. Povećanje cena teladi može se povezati sa povećanom potražnjom za kvalitetnim mesom, dok pad cena krava za klanje može ukazivati na smanjenu potražnju ili povećanu ponudu na tržištu.
Osim toga, važno je napomenuti da su cene u klanicama često niže od onih na pijacama, što može biti rezultat različitih troškova poslovanja i marži koje klaničari primenjuju. U svakom slučaju, proizvođači i odgajivači stoke moraju pažljivo pratiti kretanje cena kako bi mogli da prilagode svoje strategije proizvodnje i prodaje.
U zaključku, tržište stoke u Srbiji se suočava sa izazovima i prilikama koje dolaze s promenama cena. Ove informacije su od suštinskog značaja za farmera i odgajivače, jer im pomažu da donesu informisane odluke o svojim poslovnim strategijama. S obzirom na trenutne trendove, može se očekivati da će u narednim mesecima doći do daljih promena u cenama, što će zahtevati prilagođavanje i inovacije unutar sektora stočarstva. U ovom kontekstu, važno je da se proizvođači i trgovci međusobno podržavaju kako bi se osiguralo održivo poslovanje i konkurentnost na tržištu.
