Zdravko Mamić, nekadašnji prvi čovek zagrebačkog Dinama, u poslednje vreme se suočava sa velikim izazovima i promenama u svom životu. Iako je postigao značajne uspehe sa klubom, sada se suočava sa nepoželjnošću u Zagrebu, ali i širom Hrvatske. U nedavnom gostovanju u emisiji „Sve u 16“ na televiziji „K1“, Mamić je podelio neobičnu priču koja osvetljava njegov život u teškim trenucima.
Mamić je otkrio da mu je jedan Srbin, čije ime nije želeo da otkrije, pružio ogromnu pomoć kada mu je bilo najteže, dajući mu 22 miliona maraka. Ova situacija, kako je Mamić rekao, izgleda kao nešto iz Ginisove knjige rekorda ili scenarija za Netfliks. Iako je bio bez novca i bankovnog računa, imao je ideju i ljubav prema fudbalu koja ga je odredila. Njegova reputacija u svetu fudbala, prema njegovim rečima, pomogla mu je da privuče pažnju ovog biznismena iz Banjaluke.
Mamić je detaljno opisao svoj susret sa biznismenom, koji je, kako je rekao, bio veoma ugledan i uspešan. Tokom njihovog prvog susreta, Mamić je osetio posebnu atmosferu, a domaćin ga je dočekao lično zajedno sa upravom svoje banke. Tokom razgovora, Mamić je otvoreno zatražio pomoć, s obzirom na to da su evropske banke odbijale da mu odobre kredite zbog njegovog „reputacionog rizika“. Biznismen mu je, međutim, odgovorio da ga to ne zanima, i da će mu pomoći bez obzira na njegovu situaciju.
Prema Mamiću, taj trenutak je bio njegov novi početak. Ovaj biznismen mu je pružio kredit, a Mamić je bio duboko dirnut time. „To je bio trenutak kada sam se osećao kao da sam ponovo rođen“, istakao je Mamić. Ovaj susret nije bio samo poslovna transakcija, već i izraz ljudske dobrote i solidarnosti.
Mamić je nastavio da deli svoja osećanja tokom tog susreta, opisujući kako su razmenili poklone i kako je biznismen pokazao veliku ljubaznost prema njegovoj ćerki Ivi. Osećao je duboku zahvalnost prema tom čoveku, koji ga je u trenutku krize prihvatio kao brata. „Kada se čovek nađe u problemu, a neko mu pruži takvu ljubav, to je neopisivo“, rekao je Mamić.
Tokom razgovora, biznismen je stalno držao brojanicu u ruci, što je dodatno ostavilo utisak na Mamića. Veruje da je taj čovek vernik, a za njega je to bila posebna dimenzija ljudskosti. Mamić je istakao da je u tim trenucima najvažnije biti čovek, bez obzira na sve okolnosti.
Na kraju, Mamić je izrazio žaljenje što ne može da otkrije identitet ovog dobrog čoveka, ali je napomenuo da će mnogi moći da naslutiti o kome se radi. „Nema puno takvih ljudi“, rekao je Mamić. Njegova zahvalnost prema biznismenu je ogromna, i bio bi spreman da mu sve što je stekao ostavi kao znak zahvalnosti.
Ova priča o Mamiću i biznismenu iz Banjaluke osvetljava važnost ljudske dobrote i podrške u teškim vremenima. Mamićova iskustva podsećaju na to kako se prava prijateljstva i podrška mogu pojaviti u najneočekivanijim trenucima, i koliko je važno biti zahvalan onima koji nam pomažu kada nam je najpotrebnije.
