Istraživanje objavljeno u časopisu „AIP Advances“ osvetljava važnu temu o uticaju rasporeda putnika u avionu na brzinu evakuacije tokom vanrednih situacija, sa posebnim naglaskom na putnike starije od 60 godina. S obzirom na to da je starija populacija često podložnija sporijem kretanju i dužem vremenu reakcije, ovakva studija može pomoći u poboljšanju bezbednosti putnika u avio-saobraćaju.
U okviru istraživanja, analizirani su različiti scenariji evakuacije u avionu Airbus A320, pri čemu su korišćene simulacije koje su uključivale požar na oba motora. U ovakvim uslovima, izlazi iznad krila nisu bili dostupni, što dodatno otežava evakuaciju. Istraživači su ispitali čak 27 različitih rasporeda sedenja putnika, dok je kao referentna vrednost uzet međunarodni standard koji nalaže da avion mora da se isprazni za najviše 90 sekundi.
Rezultati istraživanja su pokazali da nijedna od testiranih situacija nije ispunila ovaj standard. Najbrža evakuacija trajala je 141 sekundu, dok je najsporija dostigla čak 218,5 sekundi. Ovi podaci ukazuju na ozbiljan problem u trenutnom rasporedu putnika i potencijalnim rizicima po bezbednost, posebno za starije putnike koji mogu imati poteškoća u brzoj evakuaciji.
Autori studije su istakli da problem nije u samim putnicima, već u načinu na koji su raspoređeni u kabini. Kako stariji putnici često imaju sporije kretanje i duže vreme reakcije, to može dovesti do zastoja i gužvi kod izlaza. Istraživači su primetili da, kada su stariji putnici grupisani u određenim delovima aviona, dolazi do neravnomernog korišćenja izlaza, što dodatno produžava vreme evakuacije.
Ovi rezultati otvaraju važna pitanja o bezbednosti putnika, ali istraživači ne predlažu nikakva ograničenja za starije putnike. Umesto toga, ukazuju na mogućnost poboljšanja organizacije sedenja i bezbednosnih procedura u avio-saobraćaju. To bi moglo uključivati pažljivije planiranje rasporeda putnika kako bi se izbeglo njihovo koncentrisanje u jednom delu kabine, čime bi se olakšala evakuacija u hitnim situacijama.
Važno je napomenuti da je ovo istraživanje izvedeno kroz simulacije, te se rezultati ne mogu odmah primeniti kao zvanične promene pravila letenja. Ipak, ovi nalazi mogu poslužiti kao osnova za dalja istraživanja i unapređenja u avio-industriji, kako bi se osiguralo da su svi putnici, a posebno oni stariji, zaštićeni u slučaju nužde.
U svetlu ovih saznanja, avio-kompanije bi mogle razmotriti prilagođavanje svojih procedura i politika kako bi se poboljšala brzina i efikasnost evakuacije. To može uključivati i obuku osoblja za rad sa starijim putnicima, kao i uvođenje novih tehnologija koje bi olakšale proces evakuacije.
U zaključku, istraživanje ukazuje na potrebu za sveobuhvatnijim pristupom bezbednosti putnika u avionima. Kako starenje populacije postaje sve prisutnije, važno je osigurati da avio-industrija odgovori na ove izazove i prilagodi se potrebama svih putnika. U tom smislu, dalje istraživanje i implementacija preporuka iz studije mogu značajno doprineti sigurnijim i bržim evakuacijama u budućnosti.
