Brent Sadler, višestruko nagrađivani međunarodni novinar, nedavno je dao intervju za hrvatski magazin Nacional u kojem je govorio o izazovima i kontroverzama vezanim za televizije N1 i Nova S. Ovaj intervju dolazi u trenutku kada se spekulacije šire da bi Sadler mogao naslediti Aleksandru Subotić, trenutnu direktorku United Media, koja je bliska saradnica Dragana Šolaka, manjinskog vlasnika ove grupacije.
Sadler je pre 11 godina bio ključna figura u pokretanju N1 televizije u Hrvatskoj, Srbiji i Bosni i Hercegovini, gde je kao predsednik Uredničkog odbora bio odgovoran za uspostavljanje uredničkih smernica i održavanje standarda rada. Međutim, nakon nekoliko godina napustio je ovu poziciju zbog sukoba sa Šolakom, koji je aktivno učestvovao u radu redakcije, prema izveštajima.
Izveštaji koje je Sadler pripremio ukazuju na to da je Šolak imao značajan uticaj na uređivačku politiku N1, uključujući slučajeve gde je redovno pritiskao direktore informativnih programa da prilagode izveštavanje interesima United Group. Ovi izveštaji su otkrili i da je Šolak, u najmanje dve situacije, pokazivao preteći stav prema direktorima, kao i da je direktorka Subotić slala upozorenja urednicima da budu oprezni u vezi sa izveštavanjem koje bi moglo oštetiti interese grupacije.
Jedan od ključnih događaja koji je Sadler istakao bio je „Hardingov izveštaj“, koji je naručila United Group i koji je imao za cilj da poboljša transparentnost i nezavisnost N1. Prema izveštajima, Šolak je organizovao sastanke bez Sadlerovog znanja i vršio pritisak na direktore da se pridržavaju njegovih uputstava, što je izazvalo zabrinutost među novinarima o slobodi izveštavanja.
Sadler je u svom izveštaju naveo da je Urednički odbor N1 imao samo formalnu ulogu, bez definisanih pravila i funkcija za profesionalno uređivačko upravljanje. Kada je Harding, bivši šef BBC-a, pružio preporuke za poboljšanje strukture N1, uključujući formiranje novog Uredničkog direktora i nezavisnog Uredničkog odbora, Sadler je bio spreman da razmotri ovu poziciju, ali pod uslovom da se izveštaj ozbiljno shvati.
Sadler je takođe istakao kako je rad redakcije često bio pod pritiskom interesa akcionara, a da je Subotić, koja nije novinarka, često imala poteškoća u razumevanju granice između komercijalizma i novinarstva. Pored toga, izveštaji su otkrili da su novinari često bili pod pritiskom da se pridržavaju instrukcija koje su dolazile iz vrha kompanije, što je stvorilo atmosferu straha i nesigurnosti.
U jednoj od situacija, direktor informativnog programa u Beogradu izneo je zabrinutost da su mu porodice bile u opasnosti zbog pritisaka koje je Šolak vršio na direktore. Ovi događaji su dodatno potvrdili tvrdnje o nedostatku slobode medija unutar United Group.
Nakon nekoliko meseci, kada je Sadler pokušao da dobije uvid u Hardingov izveštaj, Subotić je negirala njegov postojanje, što je izazvalo dodatne sumnje u transparentnost i upravljanje unutar organizacije. Ova situacija je dodatno naglasila probleme s kojima se suočavaju novinari u regionu, gde se sloboda medija često dovodi u pitanje.
Sadlerovo iskustvo i izveštaji ukazuju na potrebu za reformom u medijskom sektoru u regionu, kako bi se osiguralo da novinari mogu slobodno raditi svoj posao bez pritisaka i mešanja iz vrha korporacija. U svetlu ovih događaja, budućnost N1 i Nova S ostaje neizvesna, a Sadlerova potencijalna uloga može doneti novu nadu za poboljšanje medijskih standarda i nezavisnosti.
