Doček nove godine ne vezuje se tradicionalno samo za Prvijanuarski koncert iz Zlatne sale Muzikferaja, već i za još jedno Štrausovo delo, operetu „Slepi miš“. Ova opereta je više od sto godina deo prazničnog repertoara Bečke opere, a mnoge kuće širom sveta, uključujući i Narodno pozorište u Beogradu, takođe su je uvrstile u svoje novogodišnje programe. Jedno od ovih slavljeničkih izvođenja biće upravo 30. decembra na velikoj sceni Narodnog pozorišta.
Razlog popularnosti „Slepog miša“ u novogodišnjem periodu nesumnjivo leži u njegovoj muzičkoj i vizuelnoj raskoši. Kako ističe sopran Sonja Šarić Kosovac, koja će pevati glavnu žensku ulogu Rozalindu, opereta kombinuje elemente francuske drame i bečkog bala, što je možda jedan od razloga zašto je vezujemo za praznični period. Atmosfera praznika ne menja samu operetu, ali svakako doprinosi veselijem duhu, donoseći ritam valcera i šampanjca u naše živote. Takođe, „Slepi miš“ nas podseća da zastanemo, nasmejemo se, zaigramo i uživamo u okruženju.
Lik Rozalinde je, prema rečima Sonje Šarić Kosovac, vrlo zahtevan. Operetski žanr, iako zvuči lagano, zahteva veliku angažovanost umetnika. Deonice Rozalinde su veoma virtuozne, a obuhvataju mnogo govornog teksta, plesa i brze glume. Sonja je već imala priliku da peva „Čardaš“ iz operete „Slepi miš“ na koncertima, a pre dve godine je debitovala u Narodnom pozorištu u ulozi Rozalinde. Ona ovaj lik vidi kao šarmantnu bečku damu, duhovitu i razdraganu, koja se suočava sa izazovima u svom braku. Kada otkrije da je njen muž neiskren, prihvata igru i odlazi na bal prerušena u mađarsku kontesu, osvaja svog muža neprepoznata.
Predstava „Slepi miš“ se u Narodnom pozorištu izvodi više od 20 godina, a u njoj učestvuju i pevači koji su tu od samog početka, kao i mlađi umetnici koji tek debituju. Sonja napominje da je komediju mnogo teže izvesti nego dramu. Važna je dinamika, ritam i način na koji se glumi. Publika mora imati utisak da se sve dešava u trenutku, iako je zapravo reč o vrlo uigranom konceptu. Balansiranje između govornog teksta, pevanja i plesa čini operetu fizički zahtevnijim žanrom od opere.
Štraus je u 19. veku bio u rangu današnjih svetskih zvezda pop muzike. Njegova muzika se slušala u balskim dvoranama, kafićima i na koncertima, a imao je međunarodnu slavu i turneje. Balovi i zabave ne mogu proći bez njegove muzike, a situacija se nije mnogo promenila ni danas. Ova činjenica u potpunosti opravdava titulu kralja valcera, kaže Sonja Šarić Kosovac.
U Beču, Štrausova muzika i dalje dominira balovima, a njegovi valceri su nezaobilazni deo novogodišnje atmosfere. „Slepi miš“ ne samo da je umetnički izraz, već i simbol prazničnog duha, koji okuplja ljude i donosi radost. U tom smislu, više od same operete, ona predstavlja tradiciju, zajedništvo i veselje koje dolazi sa novom godinom.
U svakom slučaju, izvođenje „Slepog miša“ u Narodnom pozorištu pruža priliku da se uživa u raskošnoj muzici, talentovanim izvođačima i magičnoj atmosferi koja prati doček nove godine. Ova opereta, sa svojom bogatom tradicijom i šarmom, nastavlja da oduševljava publiku i predstavlja neizostavni deo novogodišnjeg uživanja.
