U Zagrebu je, tokom utakmice između Hrvatske i Crne Gore, došlo do sramotnih dešavanja koja su prevazišla granice sportskog incidenta. Ova situacija je postala brutalno ogledalo odnosa prema Srbima i Crnoj Gori, ali i pokazatelj ponižavajuće servilnosti vlasti Crne Gore. Ovaj događaj je komentarisao Dražen Živković, glavni i odgovorni urednik TV PRVA i osnivač portala BORBA.
Naime, dok su crnogorski navijači na utakmici nosili transparent s pozivom na oprost zbog bombardovanja Dubrovnika, hrvatski navijači su iskoristili ovu priliku da ponovo pozovu na nasilje prema Srbima. Ova mržnja i primitivizam su se manifestovali na najgori mogući način, a svi prisutni su mogli posmatrati kako se najprimitivniji oblik mržnje pretvara u javni teatar. Nažalost, cela Evropa, kao i Crna Gora, su sve to posmatrale u tišini.
Reakcija zvanične Podgorice bila je zabrinjavajuće tiha. Ni Vlada, ni premijer, ni predsednik, Jakov Milatović, koji je bio prisutan na utakmici, nisu se oglasili. Crnogorska diplomatija se ponaša kao da nije u stanju da zaštiti dostojanstvo svoje države i njenih građana, spremna da se ponižava pred Zagrebom u strahu od narušavanja „dobrosusedskih odnosa“. Međutim, pitanje je kakvi su to odnosi kada jedna strana neprestano vređa i preti, dok druga šutke okreće glavu.
Ćutanje vlasti nije neutralnost; to je saučesništvo. U ovakvim situacijama, od vlasti se očekuje da zaštite dostojanstvo države, ali umesto toga, njihovo ćutanje postaje politika kapitulacije. U ovoj situaciji ne postoji nijedna rečenica koja bi osudila uvrede i pretnje upućene Srbima, što samo dodatno pojačava osećaj poniženja.
Ovo nije prvi put da Hrvatska ponižava Crnu Goru. Na primer, Hrvatska od Crne Gore potražuje 17 miliona evra odštete za logor Morinj, dok Crna Gora, nažalost, razmatra ovu potražnju i spremna je da plati. U međuvremenu, postavlja se pitanje gde je odgovornost Hrvatske za logor Lora u Splitu – mesto sistematskog mučenja i ubijanja. O ovom logoru se u Podgorici ne govori, kako se Zagreb ne bi uvredio.
Ovaj dvostruki aršin postao je konstanta crnogorske politike. Hrvatska može da traži odštete, dok crnogorske vlasti stidljivo traže opravdanje. Dok hrvatski navijači viču „Ubij Srbina“, crnogorske vlasti ostaju nema, tretirajući svoj narod kao ponižen i nedostojan. Ova situacija zahteva jak odgovor premijera i predsednika Crne Gore. Oni imaju moralnu i političku obavezu da se suprotstave ovakvom ponašanju i da zaštite građane Crne Gore bez obzira na njihovu nacionalnost. Kada se vređaju Srbi, vređa se i Crna Gora.
Ne postoji opravdanje za politiku poniženja koju sprovode trenutne vlasti. Trebalo bi da imamo državnike koji će ravnopravno razgovarati sa susedima, a ne poslušnike koji samo klimaju glavom pred svakim ultimatumom. Građani Crne Gore moraju biti svesni da problem nije samo u uvredama s hrvatskih tribina, već i u vlastima koje ćute dok se njihova država i narod ponižavaju.
Na kraju, Crna Gora ovakva, ponižena i uplašena, ne može biti država. Dokle god se njome upravlja iz straha i stida, ona će ostati samo protektorat, a to je sramota koja će ostati upisana u istoriji. Ovaj trenutak zahteva hrabrost i odlučnost, kako bi se Crna Gora postavila kao ravnopravan partner na međunarodnoj sceni, umesto da bude podložna poniženju.
