Vlada Crne Gore donela je važnu odluku o izmeni kriterijuma za sticanje crnogorskog državljanstva, koja se fokusira na naučne, privredne, ekonomske, kulturne i sportske interese zemlje. Izmene se odnose na član 1, u kojem se navodi da je organ državne uprave nadležan za regionalno-investicioni razvoj, kao i za strateške investicije. Ova promena dolazi u trenutku kada se Crna Gora priprema za članstvo u Evropskoj uniji, a očekivanja su da će se uslovi za sticanje državljanstva uskladiti sa praksama zemalja članica EU.
Od sticanja nezavisnosti 2006. godine, Crna Gora je privukla mnoge poznate ličnosti iz različitih oblasti, uključujući politiku, biznis, sport, kulturu, nauku, pa čak i podzemlje. Iako su prethodne vlasti, koje su bile pod kontrolom Demokratske partije socijalista (DPS), postavile određene kriterijume za sticanje državljanstva, očekivane olakšice za dvojno državljanstvo koje su najavljene nakon izbora 2020. godine još uvek nisu realizovane.
U svetlu nedavnih dešavanja i migracija, posebno sa Bliskog istoka, Crna Gora se suočava s potrebom da prilagodi svoju migracionu politiku. Veće za nacionalnu bezbednost, kojim je predsedavao premijer Spajić, zadužilo je Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) da izmeni uredbu o viznom režimu. Ove izmene će smanjiti dozvoljeni boravak za državljane zemalja koje trenutno mogu ući u Crnu Goru bez vize, sa 90 na 30 dana. Izmene Zakona o strancima će precizirati osnov za ostvarivanje privremenog boravka, koji će zahtevati ulaganje u nekretnine u minimalnom iznosu od 200.000 evra, dok će mogućnost sticanja boravka putem osnivanja firme biti zamenjena uslovom zapošljavanja na puno radno vreme kod registrovanog poslodavca ili novoosnovanog preduzeća.
Trenutna situacija u Evropskoj uniji je takva da većina zemalja pooštrava uslove za dobijanje rezidencijalnog statusa, što može imati značajan uticaj na migracije u Crnu Goru. Ako Crna Gora postane članica EU do 2028. godine, stranci koji trenutno borave u zemlji mogli bi imati pravo da apliciraju za crnogorsko državljanstvo. Ovo je posebno važno za građane Turske, Ukrajine, Albanije i Rusije, koji računaju na ovu mogućnost.
Vođa Pokreta Alternativa Crna Gora, Vesko Pejak, ističe da Crna Gora ima vremena da pravilno reguliše svoju migracionu politiku. On predlaže da se uvedu kvote za određene zemlje, kako bi se postigao balans u broju državljana sa Bliskog istoka, Azije i Afrike. Takođe, naglašava potrebu za strožom kontrolom i saradnjom sa ambasadama zemalja iz kojih dolazi najveći broj emigranata. Pejak ukazuje na to da je problematično što je Crna Gora dozvolila bezvizni režim sa Turskom, a da nema potpisan sporazum o međudržavnoj saradnji koji bi uključivao izveštaj o migrantima.
Na kraju, pitanje sticanja državljanstva i migracione politike u Crnoj Gori ostaje ključno u svetlu budućih dešavanja. Kako se zemlja približava članstvu u EU, važno je da vlasti pronađu odgovarajuće načine za regulisanje ovih pitanja, uzimajući u obzir kako domaće interese, tako i međunarodne obaveze. Očekuje se da će nove izmene doneti više jasnoće i usklađenosti sa evropskim standardima, što bi moglo pomoći Crnoj Gori da se efikasnije nosi sa izazovima migracija u budućnosti.
