Štete od mraza, grada, suše, olujnih vetrova i drugih nepogoda izazvanih klimatskim promenama svake godine u srpskom agraru mere se milijardama evra. Dugoročne posledice su još dramatičnije, jer poljoprivrednici često uništavaju zasade i odustaju od proizvodnje zbog gubitaka u borbi protiv prirodnih nepogoda. Stručnjaci ističu da su potrebne hitne promene kako bi poljoprivreda opstala, a ključna je saradnja između stručnjaka i države. Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, Zoran Keserović, naglašava da bi država trebala da poveća podsticaje za tehnologije koje su prilagođene klimatskim promenama.
Visoke temperature i intenzivno sunčevo zračenje mogu prouzrokovati ožegotine na plodovima i lišću, što dodatno umanjuje prinos. Keserović preporučuje da se pored protivgradnih mreža razmatra izbor otpornijih sorti voća. U 2017. godini, suša i visoke temperature su prouzrokovale ožegotine kod voćnih vrsta, posebno maline sorti Polka i Polana u Vojvodini. Ove ožegotine, pored smanjenja prinosa, mogu uticati i na rodnost u narednim godinama. Prof. Keserović naglašava potrebu za podsticajima za stočarstvo, navodnjavanje i izbor biljnih kultura koje su prilagođene agroekološkim uslovima.
Niske zimske temperature, kasni prolećni mrazevi, grad i nagle promene temperature su dodatni faktori koji ugrožavaju prinos i kvalitet voća. Profesor savetuje da se gaje opornije sorte i izbegava gajenje osetljivih voćnih vrsta u rizicima od niskih temperatura. Takođe, važno je da voćke budu dobro pripremljene za period mirovanja kako bi bile otpornije na niske temperature. U 2012. godini, niske temperature su dostigle minus 30 stepeni u nekim delovima Srbije.
S obzirom na visoke cene investicija u zaštitu od mraza, Keserović smatra da se isplati ulaganje već nakon jedne kritične godine, uz odgovarajuće subvencije države. On predlaže da Srbija koristi iskustva drugih zemalja koje se suočavaju sa nepovoljnim uslovima za poljoprivredu, poput Španije, koja je peta zemlja po poljoprivrednoj proizvodnji u Evropi. U Španiji su uspešno implementirali sisteme zaštite i navodnjavanja, čime su smanjili oscilacije u proizvodnji.
U poslednjih deset godina, štete od grada su takođe bile značajne, a jedini siguran način zaštite je postavljanje protivgradnih mreža. U 2010. godini, grad je uništio rod voća na preko 800 hektara u Slankamenu. Od 2017. godine, olujni vetrovi su postali česta pojava koja dodatno ugrožava voćnjake, pa se mora obratiti pažnja na podizanje dodatnih zaštitnih sistema.
Infrastruktura je ključna za razvoj poljoprivrede. U Španiji, putevi, elektrifikacija i sistemi navodnjavanja su veoma razvijeni. U regionu Kalande, koji je poznat po težim uslovima za poljoprivredu, uspešno se gaji voće i stočarstvo zahvaljujući dobroj organizaciji i modernim tehnologijama. Španci su izabrali tri voćne vrste – breskvu, badem i maslinu – kao najuspešnije za ovaj region.
U voćarstvu, koriste se specijalne kese koje štite plodove od insekata, ptica i ožegotina, omogućavajući integralnu i organsku proizvodnju. U kooperativi La Calandina, koja ima oko 160 članova, bave se proizvodnjom breskve, masline i badema, uz visoke prinose i modernu tehnologiju čuvanja i dorade plodova. Cena kutije breskve od šest kilograma iznosi 22 evra, a proizvođači ostvaruju zaradu od oko 10.000 evra uz prinos od 30 do 35 tona po hektaru.
S obzirom na sve izazove s kojima se suočava srpska poljoprivreda, jasno je da je potreban sveobuhvatan pristup kako bi se osigurala održivost i otpornost poljoprivredne proizvodnje na klimatske promene.
