Specijalno tužilaštvo tzv. Kosova podiglo je optužnicu protiv 21 osobe zbog ratnog zločina protiv civilnog stanovništva u selu Račak, koje se dogodilo 15. januara 1999. godine. Ova optužnica se odnosi na ubistvo 42 civila tokom operacije srpskih policijskih snaga, a optuženi su, prema informacijama koje su objavljene na društvenim mrežama, identifikovani kao O. S, R. M, K. J, G. R, Ž. T, B. J, M. L, R. M, D. Đ, B. M, D. J, M. Š, D. A, S. V, B. M, Z. S, M. J, G. P, D. N, Č. A. i Z. J.
Prema optužnici, od 1998. do 1999. godine, okrivljeni su kao pripadnici Vojske bivše Jugoslavije, 243. mehanizovane brigade 3. armije, koja je poznata kao Prištinski korpus, kao i pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova, počinili niz teških krivičnih dela. Ova dela uključuju nečovečno postupanje, uništavanje imovine, masovne deportacije i etničko čišćenje civilnog stanovništva. Tužilaštvo je istaklo da su optuženi delovali u saizvršilaštvu tokom ovog perioda, čime su dodatno naglasili ozbiljnost optužbi.
Specijalno tužilaštvo je, pozivajući se na Zakon o krivičnom postupku, predložilo Osnovnom sudu u Prištini da se suđenje održi u odsustvu. Ovaj predlog je obrazložen time što su optuženi nedostupni pravosudnim organima, što ukazuje na to da se nalaze van dosega pravde na Kosovu.
Važno je napomenuti da sudski postupci na Kosovu i Metohiji trenutno vode isključivo sudije i tužioci albanske nacionalnosti. Ovo je rezultat odluke Srba da istupe iz pravosudnog sistema privremenih institucija u Prištini tokom 2022. godine. Ova situacija dodatno komplikuje pravosudne procese i izaziva sumnje u pravednost i objektivnost suđenja, s obzirom na trenutne političke i etničke tenzije u regionu.
Ričački incident iz 1999. godine je jedan od najkontroverznijih događaja tokom ratnih sukoba na ovim prostorima, a mnogi ga smatraju simbolom stradanja civila tokom sukoba na Kosovu. U ovom slučaju, kako se navodi, ubistva su bila rezultat akcija srpskih bezbednosnih snaga, što je izazvalo međunarodnu osudu i dovelo do većih pritisaka na tadašnje vlasti u Beogradu.
Ova optužnica dolazi u trenutku kada su odnosi između Beograda i Prištine dodatno napeti, a slični slučajevi ratnih zločina i dalje su predmet rasprava i istraživanja. Mnogi analitičari ukazuju na to da je potrebno obezbediti pravdu za sve žrtve sukoba, bez obzira na njihovu etničku pripadnost, kako bi se postiglo pomirenje i stabilnost u regionu.
Osim toga, važno je napomenuti da su međunarodne institucije, uključujući Evropsku uniju, izrazile zabrinutost zbog procesa pravde na Kosovu i pozvale na transparentnost i pravičnost u suđenjima. Ova optužnica može biti deo šireg procesa uspostavljanja pravde za žrtve ratnih zločina, ali će biti potrebno mnogo više od samo pravosudnih odluka kako bi se postiglo pomirenje među različitim zajednicama koje su bile pogođene sukobima.
U zaključku, podizanje ove optužnice protiv 21 osobe za ratni zločin u Račku predstavlja važan korak u pravcu odgovornosti za prošle zločine, ali takođe ukazuje na kompleksnost i osetljivost pravosudnog sistema na Kosovu. Očekuje se da će ovaj slučaj izazvati dodatne reakcije i debate, kako unutar same regije, tako i na međunarodnom nivou.
