Mobilni telefoni su postali nezaobilazni deo naših života. Iako pružaju brojne koristi, njihova upotreba donosi i ozbiljne rizike po privatnost korisnika. U svetu u kojem svakodnevno koristimo aplikacije, delimo fotografije i šaljemo poruke, često nismo svesni koliko podataka naši uređaji prikupljaju, ponekad čak i bez našeg znanja i pristanka.
Mnoge aplikacije sadrže spyware i stalkerware, koje mogu potajno snimati naše razgovore, beležiti SMS poruke, pa čak i aktivirati kameru ili mikrofon bez našeg znanja. Istraživanje Univerziteta u San Dijegu pokazuje da se ovi programi često maskiraju kao bezazlene alatke, dok zapravo služe za kontinuirani nadzor korisnika. Upoznati smo sa slučajevima poput Pegasus softvera, koji se koristi u različitim državnim i kriminalnim strukturama, a ciljaju novinare, političare i aktiviste širom sveta.
Većina korisnika veruje da deljenjem lokacije samo povremeno otkriva svoju poziciju. Međutim, studija Carnegie Mellon univerziteta otkriva da popularne aplikacije mogu zahtevati podatke o lokaciji čak do 6.200 puta u samo dve nedelje. Ovo znači da mobilni telefon beleži svako naše kretanje, a samo nekoliko geografski zabeleženih tačaka može biti dovoljno da vas identifikuju. Takođe, istraživanje MIT-a je pokazalo da čak četiri slučajno zabeležene lokacije mogu precizno odrediti identitet korisnika, iako se podaci vode kao „anonimni“.
Moderni mobilni telefoni sadrže brojne senzore poput akcelerometra, žiroskopa i barometra, koji mogu biti korišćeni za korisne funkcije, ali i za tajno praćenje pokreta. Nedavna istraživanja su pokazala da kombinacija mikrofona i akcelerometra može preslušavati razgovore u okruženju telefona koristeći vibracije. To znači da, i kada mislite da vas niko ne sluša, vaš uređaj može pratiti vaše razgovore u pozadini.
Osim toga, mnogi telefoni dolaze sa unapred instaliranim aplikacijama koje šalju podatke velikim kompanijama poput Google-a, Facebook-a ili Microsoft-a, čak i kada je telefon miran. Prema istraživanju sa Univerziteta u Dablinskom Trinity College-u, oko 87% uređaja komunicira sa više različitih servera bez aktivnog pristanka korisnika. Ovi podaci uključuju listu aplikacija, istoriju korišćenja, kao i druge telemetrijske informacije koje se mogu dalje komercijalno eksploatisati.
Jedan od najbrutalnijih oblika nadzora dolazi kroz uređaje poznate kao IMSI-catcher, koji imitiraju bazne stanice mobilne mreže kako bi presretali pozive i poruke građana. Ove sprave prikupljaju podatke o kretanju i komunikaciji bez znanja korisnika, a koriste ih razne bezbednosne službe širom sveta. Nažalost, ovakva praksa se često primenjuje bez transparentne pravne procedure i dozvole nadležnih organa ili sudova.
Prema istraživanju Univerziteta u Bathu, čak 43% korisnika ne razume šta podrazumeva pojam „praćenje“ na mobilnom telefonu. Većina smatra da se to odnosi isključivo na GPS lokaciju, dok se zapravo radi o sakupljanju širokog spektra podataka za potrebe marketinga, oglašavanja, pa čak i nadzora. Nedovoljno obrazovanje korisnika omogućava da se nadzor odvija praktično nesmetano.
Kako se možemo zaštititi? Stručnjaci savetuju redovno proveravanje koje dozvole aplikacije traže, odbijanje pristupa mikrofonu, kameri i lokaciji kada nije neophodan, kao i korišćenje antivirusnih programa i VPN zaštite za dodatnu sigurnost. Takođe, važno je redovno ažurirati softver kako bi se ispravile potencijalne ranjivosti koje mogu otvoriti vrata zlonamernim programima.
Mobilni telefoni su nesumnjivo najkorisniji elektronski uređaji današnjice, ali predstavljaju i potencijalno najopasniji alat za masovni nadzor. Kroz aplikacije, senzore, dozvole i državne tehnologije, naši privatni podaci svakodnevno putuju do trećih strana, a korisnici retko razmišljaju o posledicama. Jedino svesno i pažljivo korišćenje može umanjiti rizik i sačuvati privatnost u svetu u kojem digitalni nadzor postaje pravilo, a ne izuzetak.
