Mitropolit budimljansko-nikšićki Metodije, koji je nedavno služio liturgiju u crkvi Svete mati Paraskeve u Gornjem Zaostru, izjavio je da će spomenik Pavlu Đurišiću, komandantu četničkog pokreta iz Drugog svetskog rata, biti premešten u crkvu. Ova izjava došla je usred kontroverzi koja prati postavljanje spomenika u ovom selu. Metodije je naglasio da će spomenik biti smešten u crkvu i pozvao sve da dođu i pokušaju da ga ruše, govoreći: „Vojvodi Pavlu i svima vojnicima, ratnicima, oficirima, podoficirima i borcima jugoslovenske vojske u otadžbini večna pamjat.“
U blizini crkve, stotinak građana okupilo se kako bi obeležili postavljanje spomenika Đurišiću. Mnogi od njih nosili su majice sa natpisima poput „Srbska kraljevska vojska u otadžbini“ i „Živ je Draža, umro nije, dok je srpstva i Srbije.“ Okupljeni su došli ne samo iz Crne Gore, već i iz Srbije i Bosne i Hercegovine. Među njima je bio i Vladislav Dajković, vršilac dužnosti rukovodioca Službe za građane Glavnog grada Podgorice, kao i predsednik stranke Slobodna Crna Gora.
Policija je, prema izveštaju podgoričke Pobjede, pokušala da ukloni spomenik u ranim jutarnjim satima, ali su građani to sprečili. Okupljeni su policiji rekli da će sami ukloniti spomenik nakon osveštanja. Ova situacija je dodatno pojačala tenzije oko postavljanja spomenika i njegovog značaja u društvu.
U međuvremenu, beranska policija je uhapsila Vujadina Dobrašinovića, koji je podigao spomenik, jer je zemlja na kojoj je spomenik postavljen u njegovom vlasništvu. Protiv njega je podneta krivična prijava zbog povrede propisa o podizanju spomen obeležja. Policija je saopštila da mu je određeno zadržavanje do 72 sata.
Inspektor za kulturna dobra Ministarstva kulture i medija izdao je zapisnik o inspekcijskom nadzoru i naložio uklanjanje spomenika Đurišiću odmah, odnosno najduže u roku od tri dana. Ovo je izazvalo dodatne reakcije iz raznih političkih krugova. Predsednik Crne Gore Jakov Milatović, lider Bošnjačke stranke Ervin Ibrahimović i mnogi drugi zahtevali su hitno uklanjanje spomenika.
Ova situacija predstavlja odraz dubokih podela u crnogorskom društvu, gde su se sukobili različiti pogledi na istoriju i nacionalni identitet. Spomenik Pavlu Đurišiću, kao i sam Đurišić, simbolizuje kontroverzne aspekte prošlosti, posebno u kontekstu Drugog svetskog rata i uloge četničkog pokreta. Njegova figura izaziva različite reakcije među različitim etničkim i političkim grupama, što dodatno otežava postizanje konsenzusa o njegovom mestu u savremenoj Crnoj Gori.
Odnos prema spomenicima i njihovom značenju često je povezan s pitanjima identiteta i kolektivnog pamćenja. Dok jedni vide Đurišića kao heroja i borca za slobodu, drugi ga smatraju simbolom poraženih snaga iz prošlosti, što dovodi do snažnih emotivnih reakcija i sukoba u javnosti.
Sve ovo postavlja pitanje kako će Crna Gora, kao multietnička država, pristupiti svojoj prošlosti i kako će se oblikovati njen identitet u budućnosti. Debata o spomeniku Pavlu Đurišiću može biti samo jedan od mnogih izazova sa kojima se zemlja suočava dok pokušava da izgradi zajedničku budućnost koja će poštovati sve aspekte svoje raznolike istorije.
Metodijeva izjava o premeštanju spomenika u crkvu može se posmatrati kao pokušaj da se pronađe srednji put u ovoj kompleksnoj situaciji, ali pitanje ostaje da li će to zadovoljiti sve strane i doprineti smirivanju tenzija koje su se pojavile. U svakom slučaju, nastavak ovih debata i akcija biće od suštinskog značaja za budućnost crnogorskog društva.
