Crna Gora se suočava s ozbiljnim izazovima u procesu pristupanja Evropskoj uniji, posebno u poglavljima 23 i 24 koja se tiču pravosuđa, temeljnih prava, pravde, slobode i bezbednosti. Ova dva poglavlja su ključna za napredak u članstvu, a Crna Gora je obavezna da zatvori 19 od ukupno 35 poglavlja do kraja godine. Kako se navodi, Crna Gora plaća visoke troškove zbog neefikasnosti pravosudnog sistema, a ako se situacija ne popravi, moglo bi doći do dodatnog opterećenja državnog budžeta.
Naime, jedan od gorućih problema je to što se optuženi za teška krivična dela puštaju na slobodu zbog nedostatka pravosudne efikasnosti. Ovakva praksa predstavlja ozbiljan bezbednosni rizik, a policija je izrazila zabrinutost zbog oslobađanja osoba koje su optužene za zločine, a koje tokom tri godine nisu dobile prvostepenu presudu. Poznati advokat Milan Vojinović ističe da efikasnost sudova ne može biti mjerena samo rešavanjem lakih predmeta, već i kroz ključne slučajeve vezane za organizovani kriminal i visoku korupciju.
Vojinović je naveo konkretan primer slučaja ubistva u Nikšiću, gde je osumnjičeni, uprkos priznanju krivice, pušten na slobodu zbog dužine postupka, a zatim je nestao, što može sugerisati da je ponovo počinio zločin. Ovakvi slučajevi dodatno ukazuju na potrebu za reformom pravosudnog sistema, koji se suočava sa ogromnim brojem nerešenih predmeta. Prema podacima, u junu prošle godine bilo je 591 predmeta starijih od 10 godina, a Upravni sud je započeo 2025. godinu sa 26.000 nerešenih predmeta.
Vrhovni sud Crne Gore je predstavio ambiciozan plan za rešavanje starih predmeta, s ciljem da do kraja 2027. godine nema nijednog nerešenog predmeta starijeg od tri godine. Međutim, trenutno stanje ukazuje na to da su potrebne drastične promene kako bi se postigli ovi ciljevi, s obzirom na to da je na kraju marta prošle godine bilo gotovo 7.500 starih predmeta.
Vojinović takođe postavlja pitanje o uslovima pod kojima Crna Gora prihvata zakonodavne promene koje dolaze iz Brisela. Iako se ne protivi članstvu u Evropskoj uniji, on smatra da se pristupne reforme sprovode po principu „štapa i šargarepe“, što može dovesti do problema u primeni tih zakona u skladu s lokalnim običajima i ekonomskim uslovima.
Prema njegovom mišljenju, Sudski savet, kao ključna institucija koja bira i razrešava sudije, ne funkcioniše kako treba. On je istakao da se u mnogim slučajevima suočavao s neblagovremenim odlukama Saveta, što dodatno otežava situaciju u pravosudnom sistemu. Vojinović smatra da, ukoliko se ovakvo stanje nastavi, ne možemo očekivati napredak u ozdravljenju pravosudnog sistema, koji se suočava s ozbiljnim nedostacima u administraciji i kvalitetu rada.
Na kraju, ističe se da se sistematski problemi u pravosudnom sistemu ne mogu rešavati samo donošenjem novih zakona. Potrebno je radikalno unaprediti efikasnost i kvalitet rada sudova, policije i drugih državnih organa. Bez toga, Crna Gora će se suočiti s još većim izazovima na putu evropskih integracija, a građani će i dalje biti izloženi rizicima koje donosi neefikasno pravosuđe.
