Aleksandar Vulin, predsednik Ruskog istorijskog društva u Srbiji, govorio je na promociji reizdanja „Knjige o bratstvu“ Aleksandra Petroviča Kurčaninova, koju je priredio Perko Matović. Ova knjiga se smatra značajnim svedočanstvom o neprekinutom trajanju dva velika naroda, Srbije i Rusije, koji, iako možda nisu podudarni po broju pripadnika, zauzimaju značajno mesto na istorijskoj mapi.
Vulin je istakao da knjiga sadrži priče o vekovima u kojima su srpski i ruski narod svakodnevno vodili borbu za goli opstanak, umesto da teže ekonomskom napretku. U svojoj analizi, on naglašava da tokom istorije, ne postoji ni jedan dan u kojem se srpski i ruski narod nisu suočavali sa ratom, okupacijom ili neposrednom pretnjom. Ova perspektiva nas poziva da shvatimo koliko je važno razumeti prošlost da bismo se suočili sa sadašnjim izazovima.
Jedna od ključnih vrednosti ove knjige, prema Vulinovim rečima, jeste to što ukazuje na trajnu povezanost srpskog i ruskog naroda, koja se proteže od svetog Save do današnjih dana. Vulin naglašava da su Srbija i Rusija oduvek bile jedne drugima podrška, čak i kada su drugi pokušavali da ih razdvoje. On se osvrnuo na savremenu situaciju, ističući da je došla generacija koja postavlja pitanja o odnosima sa Rusijom, dovodeći u pitanje njenu ulogu u srpskoj istoriji, što je, prema njemu, veoma problematično.
Na promociji, Vulin je postavio pitanje šta bi se desilo da je svaki put kada je Srbija zavisila od Rusije, ruski narod postavio pitanje šta su to Srbi učinili za njih. Ovaj način razmišljanja dovodi do preispitivanja međusobnih odnosa i uzajamne podrške. On tvrdi da su Srbi mnogo učinili za Rusiju, kao i Rusija za Srbiju, i da su obaveze između dva naroda duboko ukorenjene u njihovoj istoriji.
Vulin je takođe naglasio da je moguće pronaći slaganje između strateških interesa Srbije i Rusije, ali je teško uskladiti srpske nacionalne interese sa interesima Evropske unije. On se pita kako bi Srbija opstala da se oslanja isključivo na „zapadne prijatelje“ i kako bi se suočila sa izazovima na Kosovu i Metohiji ili odbranila Republiku Srpsku bez podrške Rusije. Njegova retorika oslikava strah od gubitka podrške i mogućnosti opstanka u svetu gde su moćni akteri često neprijateljski raspoloženi prema srpskim interesima.
Vulin je izneo i zabrinutost oko budućnosti Srbije ukoliko bi Rusija izgubila sukob u Ukrajini. On smatra da bi to imalo direktne posledice po Srbiju i njenu poziciju na međunarodnoj sceni. Ukazuje na to da bi nestabilnost Rusije mogla dovesti do slične sudbine Srbije, naglašavajući da su sudbine dva naroda nerazdvojne i da su istorijski međusobno povezane.
Na kraju, Vulin je zaključio da je važno razumeti istorijske okolnosti i duboke veze između Srbije i Rusije kako bismo se suočili sa izazovima savremenog sveta. Njegov govor na promociji knjige nije bio samo prikaz istorije, već i poziv na akciju, naglašavajući potrebu za očuvanjem zajedničkih vrednosti i identiteta. Kroz prizmu prošlosti, Vulin poziva na jačanje veza koje su oblikovale sudbinu oba naroda, pozivajući na jedinstvo i saradnju u budućnosti.
