Kroz ceo dvadeseti vek, Srbi su se suočavali sa brojnim stradanjima i preprekama, posebno tokom balkanskih ratova, Prvog i Drugog svetskog rata, kao i u devedesetim. U bivšoj Jugoslaviji, koja je bila složena država, Srbi su uživali status većinskog naroda, ali je raspad te države doveo do drastičnih promena. U intervjuu za „Novosti“, dr Aleksandar Lukić, filozof i saradnik Instituta za političke studije, ističe da su Srbi, kao narod, postali nacionalna manjina u novonastalim državama, osim u Republici Srpskoj. Ovaj proces je značajno uticao na srpsku svest i identitet.
Lukić naglašava da je osnovni cilj postojanja svake države ostvarivanje pravičnosti, koja je kroz istoriju često izostajala. On se poziva na Platona i Ivu Andrića, ističući potrebu za borbom protiv nepravde. Srbi su kroz istoriju iskusili mnoge nepravde, a sada se suočavaju s izazovima očuvanja svog identiteta i jedinstva.
Prema Lukiću, očuvanje jedinstva srpskog naroda je ključno za buduće geopolitičke promene. On ukazuje na to da se svaka izjava o srpskom jedinstvu često tumači kao hegemonizam, što stvara prepreke u razgovorima o očuvanju tog jedinstva. Svesrpski sabor održan pre dve godine postavio je temelje za buduće delovanje u ovom pravcu, bez ugrožavanja drugih naroda.
Na Zapadu, prema Lukiću, nije bitno kako se politički lider Srbije zove, već kako se ponaša. Ukoliko se njegovi postupci poklapaju s agendom Zapada, biće prihvaćen, a u suprotnom uslediće kritike. Lukić pominje i slučaj Makedonije, gde su protesti protiv vlasti doveli do promene režima, ali i do gubitka identiteta i suvereniteta.
Srpska pravoslavna crkva (SPC) je, kako Lukić ističe, na meti napada u Crnoj Gori i šire, često nazivana „Crkvom Srbije“. SPC igra ključnu ulogu u očuvanju identiteta srpskog naroda, te se protiv nje vrše napadi koji je žele ograničiti samo na teritoriju Srbije, bez Kosova i Metohije.
Kada je reč o priznavanju „Kosova“ od strane Crne Gore, Lukić izražava razočaranje, ali ne i iznenađenje, s obzirom na politiku tadašnje vlasti. On veruje da bi pre povratka Kosova u okvire srpske države, bilo potrebno jedinstvo među Srbima i promene u politici Zapada. On ukazuje na to da je došlo do promena u Americi, posebno sa dolaskom Donalda Trampa, koji bi mogao otvoriti vrata za drugačije rešavanje srpskog pitanja.
Pitanje identiteta i zajednice među Srbima je takođe ključno. Lukić veruje da, iako su procesi razdvajanja bili teški, Srbija i Crna Gora mogu ponovo uspostaviti zajednicu. On naglašava da je potrebno delovati mudro kako bi se zaštitila zajednička istorija i identitet, bez obzira na savremene političke okolnosti.
U kontekstu promena u Crnoj Gori, Lukić vidi pozitivne pomake jer su Srbi konačno dobili pozicije u vlasti. Tokom vladavine Demokratske partije socijalista (DPS), Srbi su bili isključeni iz državnih institucija, ali sada imaju priliku da se aktivno uključe u politički život.
U zaključku, Lukić poziva na očuvanje srpskog jedinstva i identiteta kroz zajedničke napore, naglašavajući da je istorija zajedničkog života Srba u regionu temelj za buduće saradnje i delovanja. On veruje da je moguća nova zajednica među Srbima koja bi bila zasnovana na uzajamnom poštovanju i razumevanju, a ne na sukobima i podelama.
