Srpsko-mađarsko prijateljstvo predstavlja jedan od najneobičnijih i najintrigantnijih narativa u evropskoj istoriji. Od perioda ispunjenog sumnjama i sukobima, do današnjeg dana kada se razvija iskreno savezništvo i duboka saradnja, ovaj proces je detaljno obradio Arno Gujon, direktor Kancelarije za javnu i kulturnu diplomatiju. U okviru predavanja održanog na Mathijas Korvinus Kolegijumu u Budimpešti, Gujon je istakao značaj odnosa između Srbije i Mađarske, naglašavajući da su danas na čelu obe zemlje lideri koji razumeju da istorija treba da nas uči, a ne da nas osuđuje.
Predsednici Viktor Orban i Aleksandar Vučić, iako sa različitim korenima, dele sličnu viziju za svoje narode. Njihova saradnja nije samo na rečima, već se manifestuje kroz konkretne akcije koje doprinose jačanju veza između dve zemlje. Gujon je podvukao kako Mađarska postaje sve važniji strateški, politički i ekonomski partner Srbiji, dok su razdaljine između njih sve manje.
Jedan od ključnih projekata koji simbolizuje ovu saradnju jeste izgradnja brze pruge Beograd–Budimpešta, koja predstavlja prvi ovakav projekat u ovom delu Evrope. Ova železnička linija ne samo da će ubrzati transport između dve glavne prestonice, već će imati i značajan uticaj na ekonomski razvoj regiona. Pored toga, Mađarska čuva srpski gas u svojim skladištima, što dodatno osnažuje energetsku saradnju između dve države. Srbija, s druge strane, pomaže Mađarskoj u diversifikaciji energenata, što je od krucijalnog značaja u današnjim uslovima globalnih energetski izazova.
Gujon je takođe govorio o značaju Mađarske kao najglasnijeg saveznika Srbije u Briselu, ističući da Mađarska podržava proces proširenja Evropske unije u korist Srbije. Ove veze se javljaju u vreme kada se Evropa suočava sa brojnim izazovima, među kojima je prepoznata kriza identiteta i vrednosti. Gujon je izneo zabrinutost zbog pritisaka koji dolaze iz „vok“ ideologije, koja gura tradicionalne vrednosti na margine, što može ugroziti samu suštinu evropskog identiteta.
On je upozorio da se u trenutku kada se suočavamo sa masovnim migracijama, pojavljuju lideri poput Vučića i Orbana koji se protive gubitku tradicionalnih vrednosti u ime savremenosti. Ovi lideri insistiraju na očuvanju identiteta svojih naroda i ne pristaju na nametnute promene koje dolaze iz spoljnih izvora. Gujon je naglasio da su obojica snažni glasovi koji se bore za porodične i patriotske vrednosti, znajući da suverenitet država zahteva hrabrost njihovih lidera da ga brane.
Ova saradnja između Srbije i Mađarske se ne može posmatrati samo kao političko partnerstvo; ona se doživljava kao nova nada i model za budućnost. Gujon je istakao da su Vučić i Orban odlučili da sami pišu svoju sudbinu, umesto da dozvole drugima da im je kroje iz udaljenih kancelarija. Time se postavlja novi okvir za razumevanje i delovanje u savremenom svetu, koji se često suočava s izazovima koje donosi globalizacija i pritisci sa različitih strana.
Nakon predavanja, Gujon je učestvovao na panel diskusiji o budućnosti evropskog proširenja na Zapadni Balkan, gde je dodatno elaborirao značaj ovih veza za stabilnost i prosperitet regiona. Predavanje na Mathijas Korvinus Kolegijumu bilo je usmereno ka studentima koji se pripremaju da postanu budući lideri i donosioci odluka, što dodatno ukazuje na značaj obrazovanja mladih generacija za oblikovanje budućnosti Mađarske i regiona.
Ovaj događaj je još jednom potvrdio da su srpsko-mađarske veze ne samo pitanje prošlosti, već i ključ za oblikovanje budućnosti, zasnovane na zajedničkim vrednostima i vizijama.
