Srbija se može pohvaliti bogatom tradicijom pčelarstva, sa više od 1,1 milion košnica koje su raspoređene širom zemlje. Tokom prošle godine, proizvodnja meda u Srbiji dostigla je skoro 15.000 tona, što ukazuje na značajan potencijal i važnost ovog sektora. Ove informacije izneo je Vladan Virijević, državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, na otvaranju Osmog pčelarskog sajma jugoistočnog Balkana „Otvoreni Balkan“ u Vranju.
Virijević je naglasio da med nije samo značajan izvoznih proizvod, već i ključni faktor u voćarstvu i ratarstvu. Pčele, svojim oprašivanjem, direktno doprinose povećanju prinosa u poljoprivredi, što je posebno važno za lokalne proizvođače. Ova sinergija između pčelarstva i poljoprivrede može doneti velike koristi za celokupnu ekonomiju.
U poslednjih nekoliko godina, Vranje je postalo središte pčelarstva u Srbiji. Virijević je istakao da su budžetska izdvajanja za poljoprivredu u ovoj opštini značajno porasla, sa 33 miliona dinara u 2021. godini na više od 552 miliona dinara u 2024. godini. Ova nagla promena ukazuje na opredeljenje lokalnih vlasti da unaprede poljoprivredu i pčelarstvo kao ključne sektore za razvoj.
Sajam „Otvoreni Balkan“ okupio je brojne pčelare, proizvođače opreme i ljubitelje pčelarstva iz čitavog regiona. Cilj sajma je da promoviše pčelarstvo, razmenu iskustava i znanja, kao i da predstavi nove tehnologije i metode u pčelarstvu. Pored meda, na sajmu su predstavljeni i drugi pčelinji proizvodi, kao što su propolis, polen i vosak, koji su sve više traženi na tržištu.
Pčelarstvo u Srbiji ima dugu tradiciju, a pčelari se suočavaju sa brojnim izazovima, uključujući klimatske promene, bolesti pčela i konkurenciju na globalnom tržištu. Uprkos ovim izazovima, pčelari u Srbiji nastavljaju da traže načine za unapređenje svojih proizvoda i tehnika.
Virijević je pozvao sve pčelare da se aktivno uključe u razne obuke i edukacije koje nudi Ministarstvo poljoprivrede. Ove edukacije su usmerene na poboljšanje kvaliteta meda, kao i na jačanje tržišne pozicije srpskog meda na međunarodnom tržištu. Takođe, naglasio je važnost udruživanja pčelara u zadruge, što može pomoći u lakšoj distribuciji i promociji njihovih proizvoda.
Osim ekonomskih benefita, pčelarstvo ima i značajnu ulogu u očuvanju biodiverziteta. Bez pčela, mnoge biljke ne bi mogle da se oprašuju, što bi imalo katastrofalne posledice po ekosistem i poljoprivredu. Zbog toga je važno ulagati u zaštitu pčela i njihovih staništa.
Na kraju, Virijević je istakao da će Ministarstvo poljoprivrede nastaviti da podržava pčelare kroz razne mere, kao što su subvencije, edukacije i promocije. Istakao je da je cilj stvoriti povoljne uslove za razvoj pčelarstva, što će doprineti većoj proizvodnji meda i jačanju srpske poljoprivrede u celini.
U svetlu svih ovih informacija, postaje jasno da pčelarstvo ima ključnu ulogu u razvoju srpske ekonomije, očuvanju prirode i unapređenju životnog standarda lokalnih zajednica. Sajam „Otvoreni Balkan“ predstavlja značajnu priliku za sve učesnike da razmene iskustva, nauče nove tehnike i unaprede svoje poslovanje, čime će doprineti daljem razvoju ovog važnog sektora.
