Magistar naftno-gasnog inženjerstva Nebojša Obrknežev je nedavno izneo značajne informacije o bogatstvu Srbije u pogledu kritičnih minerala. Prema njegovim rečima, Srbija se nalazi među vodećim zemljama sveta kada je reč o litijumu, sa procenjenim rezervama od 1,5 miliona tona. Ova količina pozicionira Srbiju u prvih šest zemalja na globalnom nivou, što je značajan podatak s obzirom na trenutnu potražnju za litijumom, koji je ključni mineral za proizvodnju baterija i električnih vozila.
Obrknežev je naglasio da se današnji svet oslanja na minerale koji su od suštinskog značaja za razvoj tehnologije. Litijum je posebno bitan u kontekstu prelaska na obnovljive izvore energije i elektrifikacije transporta. Kako se svet okreće ka održivijim rešenjima, potreba za litijumom i drugim kritičnim mineralima raste, što čini Srbiju potencijalno važnim igračem na globalnom tržištu.
Osim litijuma, Obrknežev je istakao i značaj drugih retkih minerala. U Evropi je registrovano 32 različita retka minerala koji su ključni za gas, dok je na globalnom nivou zabeleženo skoro 50 takvih minerala. Ovi minerali su neophodni za različite tehnologije, uključujući elektroniku, energiju i transport.
S obzirom na rastuću potražnju za ovim mineralima, Srbija ima priliku da se pozicionira kao lider u proizvodnji i izvozu kritičnih minerala. Razvoj sektora rudartsva i eksploatacije ovih resursa može doneti značajne ekonomske koristi zemlji. Međutim, važno je naglasiti da je neophodno pristupiti ovim resursima na način koji je ekološki održiv i koji će zaštititi lokalne zajednice.
U tom smislu, Obrknežev je ukazao na potrebu za razvojem strategija koje će omogućiti odgovornu eksploataciju i korišćenje mineralnih resursa. To podrazumeva saradnju između države, industrije i akademske zajednice kako bi se obezbedilo da se svi aspekti proizvodnje i distribucije kritičnih minerala sprovode na održiv način.
S obzirom na trenutne trendove i globalne promene, Srbija bi mogla iskoristiti svoje bogate resurse kako bi postala ključni igrač u industriji kritičnih minerala. Ovo ne samo da bi donelo ekonomski rast, već bi i doprinelo razvoju tehnologija koje su od suštinskog značaja za budućnost čovečanstva. Pristup rudarstvu i eksploataciji resursa mora biti pažljivo planiran kako bi se izbegle negativne posledice po životnu sredinu i lokalne zajednice.
Ovaj potencijalni razvoj može imati značajan uticaj na ekonomiju Srbije i doprineti stvaranju novih radnih mesta. Uz pravilnu strategiju i investicije, Srbija bi mogla postati centar za proizvodnju i obradu kritičnih minerala u regionu, što bi dodatno unapredilo njen položaj na međunarodnoj sceni.
U svetlu svih ovih informacija, važno je da Srbija prepozna svoje resurse kao ključni faktor za budući razvoj i napredak. Ulaganje u tehnologije i infrastrukturu za eksploataciju i obradu kritičnih minerala može doneti dugoročne koristi i postaviti temelje za održiv ekonomski rast. Očekuje se da će u narednim godinama potražnja za ovim mineralima samo rasti, što pruža Srbija jedinstvenu priliku da iskoristi svoje resurse na najbolji mogući način.
S obzirom na sve navedeno, može se zaključiti da je neophodno da Srbija, kao zemlja bogata kritičnim mineralima, preuzme aktivnu ulogu u globalnoj industriji. Ova prilika donosi ne samo ekonomske, već i tehnološke i ekološke izazove koji zahtevaju pažljiv pristup i odgovornu politiku.
