Ministar finansija Siniša Mali je izjavio da Srbija beleži rast BDP-a od 3% u prvom kvartalu 2023. godine, što je čini jednom od najbrže rastućih ekonomija u Evropi. Ova informacija dolazi uprkos složenim geopolitičkim okolnostima koje su uticale na ekonomsku situaciju. Mali je takođe naglasio da postoji mogućnost zamrzavanja određenih sredstava iz Evropske unije, koja su namenjena za dalji razvoj zemlje, kao što su izgradnja škola, bolnica, puteva i mostova.
Mali je objasnio da su sredstva iz EU u iznosu od 1,6 milijardi evra na raspolaganju Srbiji, a do sada su povučene dve tranše u iznosu od oko 70 do 80 miliona evra. Ova sredstva se prema njegovim rečima sastoje od kredita i grantova, a efekat na budžet je neutralan. On je istakao da je važno da se sredstva iz EU koriste za reformske ciljeve koje Vlada Srbije sprovodi u procesu približavanja EU.
U prethodnih nekoliko nedelja, usvojeno je nekoliko važnih zakona u parlamentu kako bi Srbija ispunila evropsku agendu. Mali je napomenuo da je njegova posvećenost ostvarenju ovih ciljeva veća od političkih previranja, naglašavajući da su sredstva koja dolaze iz EU zapravo krediti koje Srbija mora da vrati, a ne donacije koje se vraćaju.
Ministar je izrazio zadovoljstvo rastom BDP-a i istakao da to znači veći priliv u budžet, što omogućava povećanje plata, penzija, kao i investicije u infrastrukturu kao što su mostovi, putevi, škole i bolnice. On je naglasio važnost odgovornog vođenja javnih finansija, kao i stabilnosti i mira, koji su ključni za dalji razvoj Srbije.
U vezi sa predstojećim izborima, Mali je rekao da će građani imati priliku da biraju između politike rasta i razvoja koju trenutno sprovodi vlada i politike svojih protivnika, koji, prema njegovim rečima, nemaju plan i program. On je istakao razliku između mira, stabilnosti i razvoja, koje nudi aktuelno rukovodstvo, i destruktivnih stavova političkih oponenata.
Mali je takođe komentarisao nedavne događaje u Osnovnoj školi Vladislav Ribnikar, ocenjujući ih kao tragične i naglašavajući da su ti događaji negativno uticali na ekonomiju i obrazovni sistem u Srbiji. On je rekao da su protesti i blokade u poslednjim mesecima usporili privredni rast, što je rezultiralo smanjenjem planiranog rasta BDP-a sa 4,2% na 2%.
Mali je ukazao na to da je politika opozicije bila usmerena na slabljenje Srbije, uključujući priznavanje Kosova i odvajanje od Republike Srpske, što bi, prema njegovim rečima, značilo gubitak slobode i nezavisnosti. On je naglasio da je predsednik Vučić stavio akcenat na jačanje odnosa sa istokom i zapadom, s ciljem da Srbija ostane suverena i da odgovara samo svojim građanima.
U zaključku, Mali je ponovio da je ekonomija Srbije na dobrom putu, uprkos izazovima, i da će vlada nastaviti da radi na jačanju ekonomskih temelja i pružanju boljih životnih uslova za građane. Uz to, pozvao je građane da na predstojećim izborima odluče o svojoj budućnosti i podrže politiku koja vodi ka stabilnosti, miru i razvoju.
