Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, Dragan Đuričin, je istakao da se Srbija nalazi u ključnom trenutku kada je reč o preuzimanju kompanije Naftna industrija Srbije (NIS). On smatra da je za Srbiju od suštinske važnosti da obezbedi svoju energetsku sigurnost i da je rešenje u sticanju većinskog udelа u vlasničkoj strukturi NIS-a. Ova situacija je posebno značajna zbog trenutnih globalnih ekonomskih kretanja i izazova koji se javljaju u domenu energetskih resursa.
Jedan od ključnih problema sa kojim se Srbija suočava prilikom potencijalnog preuzimanja NIS-a jeste pitanje transfera novca koji bi bio potreban za kupoprodaju. Đuričin je naglasio da američko ministarstvo finansija želi da izbegne svako finansiranje koje bi moglo da dođe iz nelegalnih ili nepropisnih izvora, uključujući i sredstva dobijena prodajom. Ova situacija se može rešiti na različite načine, ali jedan od modela koji se može primeniti jeste stečaj, kao što je to već viđeno u Nemačkoj i Italiji tokom perioda sankcija.
Ukoliko bi Srbija odlučila da preuzme NIS, Đuričin predlaže korišćenje „escrow“ računa, koji bi omogućio da se reši pitanje transfera novca. Ovaj račun, koji se koristi za posebne namene, bi se zatvorio nakon što se ispune sve ugovorene obaveze. Ovaj metod bi mogao da pruži dodatnu sigurnost i transparentnost u procesu preuzimanja.
Energetska sigurnost je postala ključno pitanje za mnoge zemlje širom sveta, a Srbija nije izuzetak. U svetlu globalnih klimatskih promena i sve većih potreba za održivim izvorima energije, Srbija se suočava sa izazovima u obezbeđivanju stabilnih i pouzdanih izvora energije. NIS, kao jedna od vodećih kompanija u sektoru energetike, igra ključnu ulogu u tom procesu.
Đuričin takođe ukazuje na to da je potrebno razmotriti sve aspekte preuzimanja NIS-a, uključujući i moguće posledice po ekonomiju Srbije. Uz to, važno je da država razmotri sve pravne i finansijske aspekte koji bi mogli uticati na uspešnost ovog poduhvata. U ovom trenutku, Srbija mora doneti strateške odluke koje će oblikovati njenu budućnost u oblasti energetike.
Pitanje preuzimanja NIS-a i njegovo eventualno vraćanje pod kontrolu države je tema koja izaziva mnogo rasprava i različitih mišljenja. Neki smatraju da bi to moglo doneti pozitivne promene i osigurati stabilnost na tržištu, dok drugi ukazuju na rizike i moguće negativne posledice po privredu. U svakom slučaju, jasno je da je ovo pitanje od ključnog značaja za budućnost Srbije.
U svetlu svih ovih faktora, Đuričin naglašava potrebu za proaktivnim pristupom i ozbiljnim razmatranjem mogućnosti koje su na raspolaganju. Srbija mora da deluje odgovorno i promišljeno kako bi obezbedila svoju energetsku budućnost. Određivanje prioriteta i strategija koje će voditi ka održivoj energetskoj politici postaje sve važnije u svetlu trenutnih globalnih izazova.
Na kraju, važno je napomenuti da je Srbija, kao i mnoge druge zemlje, suočena sa brojnim izazovima u oblasti energetike. Odluke koje se donose danas će oblikovati sutrašnjicu ne samo za ekonomiju, već i za građane i njihove svakodnevne živote. U tom kontekstu, preuzimanje NIS-a može predstavljati ključni korak ka obezbeđivanju stabilne i održive energetske budućnosti za Srbiju.
