U Beču su se suočili sa optužbama Crnogorac (39) i Srbin (50), za koje se tvrdi da su pripadnici „srednjeg menadžmenta“ kavačkog klana, jedne od najpoznatijih kriminalnih grupa u Crnoj Gori. Ova dvojica su optužena za teško mučenje, a proces je pokrenut zbog incidenta iz 2020. godine kada su, zajedno sa drugim osumnjičenima, u Beč namamili osobu za koju su verovali da je sin milionera iz Hrvatske, kao i jednog 64-godišnjeg Hrvata.
Žrtve su u stanu obloženom plastičnom folijom bile vezane, zlostavljane i pretnjama primoravane da otkriju gde se nalaze novci. Tužilaštvo je uspelo da ih identifikuje zahvaljujući digitalnim porukama koje su osumnjičeni međusobno razmenjivali. Istražitelji su otkrili da su koristeći „ručnu testeru i pištolje sa prigušivačima“ zastrašivali svoje žrtve. Mlađa žrtva, koja je pogrešno identifikovana, mučena je više od četiri sata, a u jednoj od poruka je stajalo: „Ako uskoro ne kažete gde je novac, moraćemo da počnemo da testerišemo“.
Nakon mučenja mlađeg muškarca, osumnjičeni su prešli na 64-godišnjaka. Prema saznanjima, optuženi su slali poruke svojim šefovima u kojima su izveštavali o mučenju, rekavši da je „stari gotov“ i da je „ovaj ga tukao po licu“. Žrtva je, dok je jecajući, obećala 750.000 evra kao otkupninu za svoj život.
Uprkos brutalnosti događaja, žrtve su na kraju puštene, ali su ubrzo nakon toga pokušale da iznude novac od njih. Stariji Hrvata, koji se navodno bavi krijumčarenjem cigareta, uspeo je da skupi samo 10.000 evra. Iako su bili svedoci stravičnih scena, ni jedna žrtva nije želela da identifikuje osumnjičene, niti da ih tereti. Tužioci su primetili da su ovakvi slučajevi „spontane amnezije“ u kriminalnom miljeu česti.
Advokat 50-godišnjeg Srbina, Aleksander Filip, izjavio je da je njegov klijent greškom povezan sa zločinima, napominjući da je njegovo ime „veoma često na Balkanu“. Branioci 39-godišnjeg Crnogorca, Rudi Majer i Mirsad Muliju, također su odbacili sve navode iz optužnice.
Ovaj slučaj osvetljava mračne strane kriminalnog podzemlja, gde su mučenja i iznude postala svakodnevica. Tužilaštvo je izjavilo da su scene mučenja bile „nešto što se obično viđa samo u televizijskim serijama“, ističući ozbiljnost optužbi.
Ukoliko budu proglašeni krivima, osumnjičenima preti kazna do 20 godina zatvora. Ovaj slučaj ne samo da ukazuje na brutalnost kriminalnih aktivnosti, već i na sveprisutnu kulturu straha koja može uticati na volju žrtava da govore protiv svojih mučitelja.
Beč, kao jedna od evropskih prestonica, često je u središtu pažnje kada su u pitanju organizovani kriminal i mučenja, ali je ovaj događaj dodatno naglasio potrebu za snažnijim zakonodavstvom i zaštitom žrtava.
U svetlu ovih događaja, važno je napomenuti kako društvo mora pristupiti ovom problemu sa ozbiljnošću, prepoznajući znakove i pružajući podršku onima koji su pretrpeli zlostavljanje. Uveravanje žrtava da će imati zaštitu i pravdu je ključno za borbu protiv organizovanog kriminala na svim nivoima.
Ovaj slučaj može poslužiti kao upozorenje svima koji se bave kriminalnim aktivnostima, kao i onima koji su žrtve takvih delikatnih situacija, da je pravda dostupna i da se zločini ne isplate. U budućnosti, potrebno je više edukacije i svesti o ovim pitanjima kako bi se smanjila stopa kriminala i zaštitili nevini.
