Na predlog Komisije za saradnju sa NATO-om, koju predvodi zamenik ministra spoljnih poslova iz HDZ-a Josip Brkić, Veće ministara Bosne i Hercegovine jednoglasno je usvojilo Program reformi za 2025. godinu. Ovaj program će biti dostavljen NATO-u u Briselu, a podržali su ga ministri iz probosanske Trojke, kao i iz Dodikovog SNSD-a i HDZ-a BiH. Usvajanje ovog dokumenta ima za cilj obezbeđivanje uslova za kontinuirani rad institucija BiH na utvrđivanju prioriteta u realizaciji obaveza koje proizlaze iz učešća BiH u NATO programu „Partnerstvo za mir“.
Program reformi Bosne i Hercegovine predstavlja spisak obaveza koje BiH preuzima u okviru Akcionog plana za članstvo (MAP). Ovaj spisak obuhvata politička i ekonomska pitanja, kao i pitanja odbrane, vojnog sektora, resursa, bezbednosti i prava. Već mjesecima je Veće ministara u krizi zbog loših odnosa između srpskih i bošnjačkih partnera, a šef diplomatije Elmedin Konaković naznačio je da je današnja sednica predstavljala preokret. On je pohvalio kolege iz SNSD-a, posebno Milorada Dodika, zbog kooperativnosti, koju je pripisao Dodikovoj nedavnoj poseti Sjedinjenim Američkim Državama.
Konaković je naglasio da je Dodikova poseta Americi rezultirala pozitivnim promenama u stavu srpskih ministara prema NATO-u. „Želim da pohvalim naše nove pro-NATO kolege iz SNSD-a koji potpuno drugačije izgledaju nakon povratka iz Amerike. Predložiću da ih tamo šaljemo svakog meseca“, izjavio je Konaković. Ovaj stav je dodatno pojačan njegovim mišljenjem da SAD pozitivno utiču na Dodika i njegove saradnike, što bi moglo pomoći BiH da hrabrije i ozbiljnije pristupi procesu članstva u NATO-u.
Međutim, važno je napomenuti da ispunjavanje uslova za MAP ne garantuje automatsko članstvo u NATO-u. Srpski zvaničnici, uključujući Milorada Dodika, više puta su ponovili svoj stav protiv članstva Bosne i Hercegovine u NATO savezu. Dodik je istakao da je njegov stav usklađen sa rukovodstvom Srbije, koja takođe odbija članstvo u Severnoatlantskom savezu.
Ova situacija pokazuje dublje političke tenzije unutar Bosne i Hercegovine, koje su često obeležene nesuglasicama između različitih etničkih i političkih grupa. U ovom kontekstu, podrška reformama koje vode ka NATO-u može biti viđena kao deo šireg pokušaja da se prevaziđu etničke podele i unapredi saradnja između različitih političkih subjekata.
U međuvremenu, proces reformi i usklađivanja sa NATO standardima može imati značajan uticaj na unutrašnju politiku BiH. Postojeći odnosi između Bošnjaka, Hrvata i Srba često su napeti, a svaki pomak prema članstvu u NATO-u može izazvati dodatne tenzije. Stoga je važno pratiti kako će se situacija razvijati u narednim mesecima, posebno s obzirom na izbore i moguće promene u političkom pejzažu.
U zaključku, podrška Veća ministara za Program reformi Bosne i Hercegovine predstavlja ključni korak u procesu integracije BiH u NATO. Ipak, izazovi i otpor, posebno od strane srpskih političkih lidera, ukazuju na to da će proces biti dug i složen. Očekuje se da će dalji dijalog i saradnja među političkim strankama biti neophodni kako bi se obezbedila stabilnost i napredak u pristupanju NATO-u. BiH se nalazi na raskršću, a njena budućnost u NATO-u zavisi od sposobnosti njenih lidera da prevaziđu etničke podele i postignu zajednički cilj.
