Dosadašnjim izvozom pšenice, po rečima direktora “Žitounije” Zdravka Šajatovića za “Dnevnik”, trebalo bi da budemo zadovoljni, jer veće količine hlebnog zrna nismo ni prodavali na stranim tržištima. Tokom maja i juna Šajatović očekuje da ćemo uspeti da prodamo još stotinu hiljada tona i ekonomsku godinu završiti sa ukupnim izvozom od oko 1,2 miliona tona pšenice.
Naš najbolji kupac pšenice je Italija, kojoj smo prodali oko 508.000 tona žita, dok je drugi najveći kupac Rumunija, gde je otišlo oko 336.000 tona srpske pšenice. Šajatović je naglasio da je ovogodišnjim izvozom za Rumuniju trebalo da budemo zadovoljni, jer je ta zemlja postala znatno veći uvoznik našeg žita u odnosu na prethodne godine.
U segmentu brašna, naši tradicionalni kupci su zemlje u okruženju, pre svega Bosna i Hercegovina, koja je bila dobar uvoznik i pšenice. Pored Bosne i Hercegovine, brašno je prodavano i u Severnu Makedoniju i Crnu Goru. U Bosni i Hercegovini smo prodali više od 58.700 tona brašna, a ukupno u izvoz je iz Srbije otišlo više od 153.475 tona naše prehrambene robe, uključujući pšenicu.
Prosečna izvozna cena pšenice u aprilu iznosila je oko 190 evra po toni, dok je brašno vredelo 273 evra po toni. Na Produktnoj berzi u Novom Sadu kilogram pšenice prodaje se za 22,7 dinara. U prošloj žetvi imali smo oko 3,7 miliona tona hlebnog zrna, a domaći prosečan prinos bio je oko 5,9 tona po hektaru, sa oko 600.000 hektara pod pšenicom.
Ukoliko budemo imali slične količine žita i u ovoj žetvi, očekuje se da ćemo imati značajno više od domaćih potreba, kao i potražnje na stranim tržištima. Međutim, Šajatović je naglasio da treba biti oprezan u procenama. Iako do nove žetve ostaje manje od dva meseca, predviđanje kvaliteta novog zrna i prinosa može biti nezahvalno.
On je ukazao na to da bi kiša dobro došla svim usevima, a njena prisutnost će direktno uticati na to koliko ćemo imati novog roda. U trenutnom stanju, najavljuju se manji prinosi pšenice u Francuskoj, Americi, Kanadi i Australiji, što se pripisuje sušnom periodu koji su ti regioni prošli.
Šajatović nije mogao da precizira tačne brojke, ali je istakao da će sve zavisiti od vremenskih uslova u narednim nedeljama. On je ponovio da su rezultati dosadašnjeg izvoza pšenice i brašna zadovoljavajući, ali da se moramo pripremiti i za potencijalne izazove koji mogu nastati zbog nepovoljnih vremenskih uslova.
Uzimajući u obzir trenutne trendove i iskustva iz prethodnih godina, Šajatović veruje da će Srbija zadržati poziciju značajnog izvoznika žita u regionu. U budućnosti, očekuje se da će se izvoz dodatno povećati, posebno ukoliko se nastavi sa unapređenjem poljoprivrednih tehnika i infrastrukture.
U svetlu ovih informacija, domaći proizvođači pšenice i brašna imaju razloga za optimizam, ali i za oprez. Sa izvozom koji se uspešno odvija, srpska poljoprivreda može očekivati dalji razvoj, ali je neophodno pratiti i reagovati na promene u globalnom tržištu i klimatskim uslovima.
U svakom slučaju, srpski agrar se nalazi u trenutku koji može odrediti njegovu budućnost, a izveštaji o trenutnom stanju i predstojećim izazovima pružaju važne smernice za sve učesnike u ovom sektoru. Iako su trenutne brojke o izvozu ohrabrujuće, ključni faktori za budući uspeh biće sposobnost prilagođavanja i inovacije u proizvodnji i prodaji.
