Astrobiolog Adam Frenk i NASA-ov naučnik Gevin Šmit razmatrali su da li je na Zemlji nekada postojala napredna civilizacija koja je, koristeći energiju, sama sebe uništila. Njihova „Silurijska hipoteza“, predstavljena 2018. godine, postavlja pitanja o tragovima koje bi takva civilizacija mogla ostaviti u geološkom zapisu. Ova hipoteza se oslanja na činjenicu da se današnje ljudske aktivnosti, poput sagorevanja fosilnih goriva, brzo manifestuju u klimatskim promenama.
Frenk naglašava značaj ovih pitanja, ukazujući na trenutnu krizu klime i na to kako čovečanstvo ne reaguje na očigledne promene koje izaziva. Njihovo istraživanje je započelo 2017. godine, kada je Frenk postavio pitanje da li bi svaka napredna civilizacija neizbežno izazvala klimatske promene. Kada je Šmit postavio pitanje „Kako to znaš?“, započeli su zajedničko istraživanje.
Pre oko 55 miliona godina, Zemlja je doživela dramatičnu klimatsku promenu, poznatu kao Paleocensko-eocenski termalni maksimum, kada je globalna temperatura porasla za čak 8,3 stepena Celzijusa. Ovaj događaj je verovatno bio uzrokovan vulkanskim erupcijama ili iznenadnim oslobađanjem metana, a uzrok mu još uvek nije potpuno razjašnjen. Sličnosti između tog perioda i današnje situacije, kada se globalna temperatura povećava, zaintrigirale su Šmita.
Frenk i Šmit diskutovali su o tome kako bi tragovi hemijskih promena mogli ukazivati na postojanje napredne civilizacije, baš kao što danas ljudi ostavljaju hemijske tragove u atmosferi. Razmatrali su mogućnost da će neki od tih tragova, poput plastike ili hemikalija, ostati zabeleženi u budućim sedimentima.
Njihova studija postavlja bitna pitanja o dugovečnosti tehnološki naprednih civilizacija, naglašavajući da, iako smo sposobni da razvijemo tehnologiju, možda nismo dovoljno pametni da se nosimo sa klimatskim posledicama. „Da li smo samo još jedan eksperiment koji je planeta sprovela, a koji će na kraju propasti?“ pita se Frenk.
Frenk i Šmit priznaju da njihova hipoteza nije dokazana, već je više poziv na dalja istraživanja. Iako su neki naučnici izrazili sumnju u mogućnost postojanja civilizacija pre nas, kao što je geolog Jan Zalaševič, koji smatra da su savremeni ljudi značajno promenili planetu, naglašavajući da ne možemo isključiti postojanje ranijih inteligentnih društava.
Ova hipoteza može nas podstaknuti na razmišljanje o našoj budućnosti i održivosti. Na kraju, možda je najvažnije pitanje koje se postavlja: kako ćemo kao civilizacija reagovati na izazove koje donosi klimatska kriza i da li ćemo uspeti da preživimo kao napredna civilizacija?
